Šta su stagflacija, šrinkflacija i skimplacija?

Osećaj da je sve jednostavno malo lošije nego što je bilo, a možda i skuplje, nije neosnovan, jer se krivica za to uglavnom pripisuje inflaciji. Međutim, postoji još nekoliko termina koji se koriste pored inflacije da opišu ekonomsko stanje: šrinkflacija, skimpflacija i stagflacija.

Da li znate šta su tačno svi ovi izrazi, i šta označavaju?

Za inflaciju je manje više poznato - mnoge zemlje se trenutno suočavaju sa ovim fenomenom, koji je sada na vrhuncu ukoliko se pogleda poslednjih 40 godina. Prosto, inflacija znači da vaš novac sada vredi manje, odnosno manje robe možete da kupite za određenu svotu nego pre inflacije.

U osnovi, cene rastu kada postoje nestašice i/ili postoji velika tražnja za nekom robom ili uslugama. Na primer, striming servis "Amazon prajm" je odlučio da poveća cenu pretplate, za šta su okrivili inflaciju, piše Euronews Next.

Inflacija se meri time koliko su robe i usluge postale skupe tokom određenog vremenskog perioda, a obično se gleda poslednjih godinu dana. Jedan od indikatora je Indeks potrošačkih cena, koji meri procentualnu promenu cene potrošačke korpe i usluga koju domaćinstvo za to dobija.

Umerena inflacija se smatra normalnom, ali značajni skokovi mogu značiti da troškovi života odjednom postaju mnogo veći.

Razlog zašto je inflacija u ovom trenutku tako visoka je zbog "savršene oluje" ekonomskih problema, pa je tako Međunarodni monetarni fond (MMF) u utorak nazvao svetsku ekonomsku situaciju "tmurnom i neizvesnom".

Mnogi su za finansijske probleme u svetu krivili uticaj ruske invazije na Ukrajinu, koja je posledično povećala cene goriva i hrane, a smatra se i da je izazvala nestašicu osnovnih dobara.

Međutim, čak i pre nego što je u februaru izbio rat u Ukrajini, pandemija koronavirusa izazvala je zatvaranje fabrika, kao i logističke prepreke u izvoznim centrima kao što su oni u Kini, što je, sa druge strane, izazvalo probleme u lancu snabdevanja i nestašice. Ovo je povećalo cene robe i troškove transporta.

Šrinkflacija

Reč "šrink" na engleskom jeziku znači "smanjenje". Na primer, ako ste ljubitelj švajcarske čokolade, možda se sećate da je slatkiš Toblerone 2016. godine izgledao malo drugačije - više nije ličio na Alpe, a praznine među trouglovima su se raširile.

Iako cena čokoladice nije porasla, smanjila se neto težina pakovanja, sa 170 grama, na 150 grama.

Ovo je klasičan slučaj onoga što se naziva šrinkflacijom - zapremina ili veličina proizvoda se doslovno smanji. Neki ovakav potez smatraju "podmuklim", jer je manje verovatno da će potrošači izmeriti proizvod i primetiti da razlika postoji.

Skimpflacija

Glagol "skimp" sa engleskog na srpski jezik najbolje bi se mogao prevesti kao "biti škrt".

U skladu sa tim, skimpflacija označava upravo to - kompanije "škrtare" na kvalitetu nekog proizvoda ili usluge koju nude.

Jedan od glavnih razloga zašto se to dešava, jeste to što kompanije moraju da smanje kvalitet usluge kako bi ona i dalje mogla da bude profitabilna. Kvalitet je smanjen upravo jer se manje novca troši na osoblje, ili je manje materijala utrošeno.

Recesija

Ako se stagflacija definiše kao "recesija praćena inflacijom", onda moramo znati i šta je recesija.

Mada nekima ovaj izraz može zvučati strašno, recesije su zapravo prirodni deo ekonomskog ciklusa. Definišu se kao dva uzastopna kvartala sa smanjenjem rezultata bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Međutim, problemi nastaju ako se nizak rast kombinuje sa nezaposlenošću ili visokom inflacijom, i tada nastaje "stagflacija", koja je mnogo ređa pojava.

Stagflacija

Stagflacija označava stagniranje, odnosno odsustvo bilo kakvih promena, ili ako ih ima, promene su minimalne.

U ekonomskom smislu, to obuhvata visoku inflaciju, ekonomsku stagnaciju i visoku nezaposlenost - sve u isto vreme. Stagflacija se može desiti ako dođe do recesije pre nego što se stopa inflacije spusti tamo gde centralne banke žele da bude.

Ovaj izraz bio je naširoko korišćen 1970-ih, nakon što je recesija praćena inflacijom snažno pogodila SAD.

U periodu stagflacije 1970-ih i 1980-ih, došlo je do nekoliko recesija i slabog ekonomskog rasta. Završilo se tako što je američka nacionalna banka, Federalne rezerve, podigla kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju.