Roditelji ove 3 stvari ne bi smeli da kažu svojoj deci

Terapeutkinja sepcijalizovana za traume Šenon Moroni kaže:

- Ne mogu da vam kažem koliko se mojih klijenata seća tačnih reči koje su u detinjstvu čuli od roditelja, a koje su ih ponižavale i omalovažavale.

Ljudi joj se javljaju zbog terapije u odrasloj dobi, najčešće zbog problema sa samopouzdanjem. Zato je ova mama desetogodišnjih bliznakinja upozorila da reči koje nam se govore dok smo deca oblikuju osobe koje ćemo postati kao odrastemo.

- Odbojne reči mogu stvarno da bole - rekla je ona, pa nabrojala tri stvari koje nikada ne bi rekla svojoj deci.

"Dramiš"

Deca plaču ili se nerviraju oko benignih stvari kao što su poslastice. Ali suzdržite se od toga da im govorite kako "drame".

- Kada poništimo nečija osećanja, osoba uči da ćuti o njima. Odrasli u većini slučajeva znaju da kontrolišu emocije, ali to uglavnom nije slučaj sa decom, posebno malom. Deci treba dati do znanja da je u redu izraziti osećanja, ali i da nisu nemoćna pred njima - pojasnila je Moroni za "Well+Good".

"Prestani da plačeš"

Šenon podstiče svoju decu da plaču umesto da im govori da prestanu. Ako su kod kuće, reći će im da odu u svoju sobu i isplaču se sami pre nego što budu spremni da razgovaraju o tome šta ih muči".

- Davanje slobode detetu da plače povećava verovatnoću da će vam se otvoriti ako postoji nešto dublje u korenu njihove uzrujanosti ili tuge - napomenula je.

Nikako ne komentarisati telo ili težinu deteta

Šenon upozorava da bi komentarisanje težine ili tela deteta moglo da dovede do poremećaja ishrane u odrasloj dobi. Čak i hvaljenje ili isticanje mršavosti smatra problematičnim jer sugeriše da je vrednost deteta u tome što je sitno.

- Dati kompliment na račun toga, znači ojačati negativan obrazac. Roditelji ne bi trebalo pred decom ni da govore da su se ugojili ili da moraju na detu jer time deci poručuju da moraju da promene sebe jer nisu dovoljno dobri zbog težine - savetuje Šenon.

Što se hrane tiče, predlaže da naglasite da ona nije samo gorivo koje se troši u teretani, već i slavlje, radost, ukus i uteha. To pomaže detetu da ima neutralan odnos sa hranom umesto da je vidi kao lošu ili nešto što treba da se kontroliše.