Od najvoljenije srpske kraljice do seljanke

Marija Karađorđević bila je jugoslovenska kraljica, supruga kralja Aleksandra I i majka poslednjeg jugoslovenskog kralja, Petra II.

Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.

Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.

Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Osim rumunskog govorila je tečno engleski, nemački i francuski jezik. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.

Veridba sa jugoslovenskim kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem je objavljena na njen rođendan, 9. januara 1922. u Sinaji. Venčanje je održano 8. juna 1922. godine u Beogradu, a njemu su prisustvovali svi viđeniji ljudi tog vremena. Sa njim je dobila tri sina: Petra, Tomislava i Andreja.

Srpski narod ju je veoma voleo. Bila je uzor predane i brižne supruge i majke. Bila je veoma angažovana u humanitarnom radu. Kraljica Marija i kralj Aleksandar uskoro su postali uzor za sve evropske kraljevske parove.

Kraljici Mariji nije trebalo mnogo da svojom elegancijom i prefinjenošću kupi srca dama Beograda. Ali i više od toga... nju su volele i obične žene, građanke podjednako kao i seljanke, a ona im je vraćala otvarajući škole, bolnice, obdaništa i poklanjajući novac dobrotvornim udruženjima.

U trenutku kada je kralj Aleksandar ubijem imala je 34 godine, a kraljica je dostojanstveno i nemo podnosila svoju bol. U izveštaju koji je francuskoj vladi tog dana podneo komandant lionske policije koji je kraljici Mariji saopštio da je na njenog supruga izvršen atentat, stoje sledeće njene reči: "Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je on dostojan".

U godinama koje su usledile ona je preuzela brigu o Društvu Crvenog krsta, potpisala Povelju o pravima deteta i darovala na desetine humanitarnih organizacija.

Kraljica Marija je ličnim sredstvima pomogla zidanje Dečje klinike u Tiršovoj ulici i Instituta za onkologiju.

Drugi događaj koji ne nepovratno izmeni život "narodne kraljice" bio je početak Drugog svetskog rata i odlazak iz Jugoslavije. Kako je istorija pokazala, taj odlazak je bio – zauvek!

Kraljica Marija je nastavila život mirnim seoskim životom. Sinovi su joj se bavili poljoprivredom, a ona je obavljala kućne poslove, a u slobodnom vremenu slikala i vajala.

Bavila se i izučavanjem umetnosti slikanja. I dalje je slavila porodičnu krsnu slavu, poštovala sve pravoslavne praznike, posebno Božić i Uskrs, ali zdravlje ju je polako napuštalo.

Pred kraj života, kraljica kojoj nije smetalo da postane farmerka, ostala je bez sredstava i bila je prinuđena da prodaje nakit. Njen poslednji službeni snimak, urađen je da bi se javnosti prikazala njena izuzetno vredna dijadema, koja je ponuđena na prodaju.

Kraljica Marija umrla je u 61. godini. Opelo joj je po pravoslavnim običajima služeno u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Sahranjena je u Vindzoru, blizu groba engleske kraljice Viktorije, svoje prebake. Njeni ostaci danas počivaju na Oplencu, u porodičnoj crkvi dinastije Karađorđević.