MRAČNI DETALJI ŽIVOTA MERLIN MONRO: Trudnoća sa ljubavnikom, pa prisilno u ludnici

Prelepa, zabavna i usamljena - sve se to znalo o Merlin Monro, ali neki mračni detalji iz njenog života tek sad izlaze na površinu. Uprkos tome što je bila jedna od najtalentovanijih i najlepših zvezda u Holivudu, njen život je bio duboko nesretan i osećala se zarobljenom u vlastitom imidžu.

Iako su napisane brojne knjige i snimljeni filmovi o tome šta je ovu ikonu dovelo u očaj, poslednja od njih "The Killing of Marilyn Monroe" donosi neke nepoznate detalje i okolnosti koji su dovele do njene smrti, navodnog samoubistva. Reč je o istrazi u 12 delova, prema kojoj je Merlin smeštena u ustanovu za mentalno poremećene, protiv njene volje.Naime, nakon razvoda od Artura Milera 1961, glumica je bila u groznom stanju. Toliko joj je bilo loše da je njen "krug bližnjih" odlučio da je odvede na lečenje za koje su se nadali da će joj pomoći.

Situacija sa razvodom bila je zapravo samo kulminacija onog što je Merlin najviše progonilo - osećaj usamljenosti i nemogućnost ostvarenja ljubavne priče o kojoj celog života sanjala. To joj je navodno bilo važnije od bilo kakvog novca i slave, a nadala se da će joj oni pomoći u ostvarenju toga, iako je stvarnost pokazala skroz suprotno.

Porodično ludilo

Njena majka Gladis Bejker Monro je već iza sebe imala dva propala braka: u prvom je dobila dvoje dece koju je njen bivši muž oteo nakon razvoda, a drugi je funkcionisao tek osam meseci. Majka joj je bila mentalno nestabilna i siromašna pa nije mogla da je izdržava, a htela je da je prepusti baki, ali na kraju je dala usvojiteljima. Kad je imala sedam godina njena majka je kupila kuću, ali posle par meseci zajedničkog života doživela je nervni slom i završila u ludnici gde joj je dijagnostikovana šizofrenija. Njen ujak se obesio posle izlaska iz mentalne bolnice, a isto je u stanju depresije uradio i njen pradeda, pa je starateljstvo opet pripalo državi.

Brak koji nikad nije prebolela

Glumica Merlin Monro i američki idol Džo Dimađo venčali su se dve godine posle upoznavanja u San Francisku, a poklonio joj je prsten od platine i 35 brušenih dijamanata.
Međutim, problemi su počeli već na medenom mescu u Japanu, jer je Džo bio bolesno ljubomoran. Merlin je tada bila na vrhuncu svoje popularnosti pa je povoda za ljubomoru bilo mnogo - od nastupa za američke vojnike u Koreji do svakodnevnih golišavih fotki koje su se objavljivale.

Kultna scena u kojoj joj vetar diže belu haljinu uzbuđivala je celu Ameriku, a Džo je bio na ivici živaca. Neprekidno su se svađali. Džo, inače dete italijanskih emigranata, hteo je svojoj obožavanoj ženi sve da pruži, ali njegova strašna ljubomora ga je uništavala. I njega i njihov brak.

Nakon 274 dana braka Merlin je zatražila razvod zbog mentalnog nasilja, a on je to saznao preko televizije.

- Srce mi je puklo kad sam te video kako plačeš pred svim tim ljudima. Molim te, razmisli još jednom o svemu i daj nam drugu priliku da spasimo brak - napisao je posle toga.

Merlin je bila nepopustljiva uprkos pismima koje nije prestao da šalje.Novi brak i gubitak deteta

Merlin se udala za Artura Milera u intimnom okruženju 1956, a prethodno se preobratila na judaizam. U leto 1960. kada je glumica još bila u braku s Arturom Milerom, Merlin je navodno zatrudnela, bar je tako rekla svojoj bliskoj prijateljici Fridi Hul. Trudnoću je morala da krije jer on nije bio otac deteta. Merlin se tada viđala sa francuskim glumcem Ivesom Montandom. Ubrzo nakon toga je imala spontani pobačaj, što ju je slomilo jer je silno želela da postane majka. Pre toga, izgubila je čak tri bebe, a uzrok su bile upale jajnika i posledice koje su one trajno ostavile.

Ostvario joj se najveći strah - završila je u ludnici

Krug njenih "najbližih" odlučio je da joj pomogne i kontaktirali su njenog psihijatra, koji je procenio kako bi za nju bilo najbolje da je negde "prime", iako se Merilin tome protivila. Ono što je trebalo da bude odmor i dani za spavanje, za glumicu se pretvorilo u trodnevnu noćnu moru. Kad je shvatila što se zapravo dogodilo, zahtevala je da je puste napolje, ali što je Merlin više plakala i molila, to su bolničari bili uvereniji da je psihotična i pretili joj ludačkom košuljom, vodili je na prisilna kupanja i strpali je u sobu, zapravo samicu, obloženu jastucima. Sve je to Merilin, detaljno i neverovatno precizno za osobu za koju su lekari tvrdili da je luda, opisala u pismu na šest stranica koje je poslala dr Grinsonu, nadajući se da će je izbaviti iz bolnice.Osim toga, podvrgnuli su je elektrošokovima, piše Vintage News. Stolicom je razbila staklo, preteći da će se povrediti ako je ne puste, ali umesto toga su je odveli na još jedno prisilno kupanje i obavestili je da je "jako, jako poremećena osoba već niz godina”.

To se sve događalo dok je radila na filmu "Something's Got to Give, s kojeg je na kraju otpuštena. Džo Dimađio se pojavio kao spasitelj. Naime, bivši supružnici su ostali u dobrim odnosima i kad se ona udala i razvela 1961. od trećeg supruga, pisca Artura Milera. Kad ju je 1961. njen psihijatar poslao u kliniku na odeljenje za najteže slučajeve upravo je zvala svog Džoa da je 'spasi'. On je odmah 'doleteo' i izveo je, a ona mu se poslije pridružila na Floridi. To je dovelo do glasina da je 1962, godine kad je umrla, trebalo ponovo da se venčaju.

Uništili su moju Merlin, nije ni znala šta ju je pogodilo - rekao je Dimađio okrivljujući Kenedijeve za njenu smrt

Džo je organizovao njenu sahranu, a nije hteo da pozove nikoga iz Holivuda već samo najbliže prijatelje i rodbinu. Sve do svoje smrti, Dimađio je tri puta nedeljno slao buket crvenih ruža na njen grob, a poslednje reči navodno su mu bile: "Konačno ću opet videti svoju voljenu Merilin". Za razliku od njena druga dva muža, nikad nije govorio o njoj u javnosti, nije pisao o tome i nikad se više nije ženio.

Nikad nije bila glupa plavuša

Otkriće dva ormara koji su ostali u studiju nakon njene smrti daju uvid u jednu drugu Merlin, daleko od one glamurozne lepotice. Kad je pročitano sve iz tih ormana, neko je tad rekao da je prema kojeficijentu inteligencije bila pametnija od Kenedija – njen je kojeficijent bio 168, a njegov 129.

Jednom je i sama izjavila da "moraš biti pametna brineta da bi glumila glupu plavušu". Monro je čitala Joycea i Hajnriha Hajnea, a često bi se, kad nije mogla da spava ili je bila uznemirena, udubljivala u knjigu. U svojoj biblioteci imala je više od 400 najrazličitijih knjiga.