Prva crna BBC novinarka Barbara Blejk Hana za DIREKTNO: "Poznavala sam Boba Marlija i Mika Džegera" (INTERVJU)

Njena profesionalna i lična transformacija kulminirala je povratkom na Jamajku, gde je prihvatila rastafarijansku veru i izgradila bliske odnose sa ikonama poput Boba Marlija. U Beograd je došla povodom promocije albuma „Bus to Zion“ YU grupe, koji spaja rok nasleđe sa rege zvukom, gde je govorila o svom životu, karijeri i snazi kulture da povezuje ljude.

Kako je započela Vaša novinarska karijera i šta Vas je najviše oblikovalo u tim ranim godinama?

Moj otac je bio urednik jednog poznatog mesečnog magazina, tako da sam praktično odrasla u novinarskom okruženju. Vrlo rano sam shvatila da imam talenat za pisanje i već sa 17 godina počela sam da radim u njegovom magazinu. Naučila sam stenografiju i kucanje, a kasnije sam otišla u Englesku sa željom da se bavim novinarstvom. Ipak, prvo sam radila kao sekretarica, a zatim u odnosima s javnošću za Jamajku. Prekretnica je bio tekst koji sam objavila u Sunday Times-u, nakon čega sam dobila novinarsku akreditaciju.

Kako je izgledao Vaš prelazak na televiziju i rad pred kamerama?

Videla sam oglas za posao na jednoj televiziji i odlučila da se prijavim jer sam želela promenu. Prošla sam audiciju i počela da radim kao televizijski novinar. Devet meseci sam svakodnevno radila emisije i intervjuisala brojne poznate ličnosti, među kojima su bili i Sami Dejvis Džunior i mnogi drugi. To je bilo izuzetno iskustvo, ali nažalost moj ugovor nije produžen zbog rasističkih reakcija gledalaca.

Koliko su ti izazovi uticali na Vašu dalju karijeru?

Rasizam je bio veliki izazov. Nakon toga sam radila u Birmingemu, ali je situacija bila još teža. Zato sam odlučila da se povučem sa kamere i naučim posao iza nje. Tada sam počela da radim za BBC i učestvovala u produkciji filmova, što mi je otvorilo nove mogućnosti.

Kako je došlo do Vašeg povratka na Jamajku i susreta sa rege kulturom?

Rad na filmu o Jamajci potpuno mi je promenio perspektivu. Upoznala sam rege muziku i rastafarijanski pokret i osetila snažnu potrebu da se vratim kući. Kada sam se vratila, upoznala sam Boba Marlija prvog dana kada sam stigla kući. Od tada smo ostali prijatelji – samo prijatelji. Nikada nisam bila njegova devojka. Taj period je bio ključan za moj lični i profesionalni razvoj.
Rekli ste da ste se osećali kao da je on bio prisutan tokom nastupa YU grupe u novom rege aranžmanu. Kako ste to doživeli?

Bilo je zaista posebno iskustvo. Imala sam osećaj kao da je tu, kao da se njegova energija oseća kroz različite delove nastupa i da će se zaista pojaviti na sceni, ali taj osećaj prisutnosti je bio veoma snažan.

Kako mislite da bi on reagovao na ovu saradnju i spoj srpske muzike sa rege zvukom?

Verujem da bi bio oduševljen. Ta vrsta saradnje nosi univerzalnu poruku ljubavi i jedinstva, koja traje već decenijama. Muzika ima moć da spoji ljude iz različitih krajeva sveta i prenese snažnu emociju.

Kako doživljavate Srbiju i njen doprinos širenju te poruke?

Za mene je Srbija mesto puno topline i iskrene emocije. Ovde sam osetila veliku količinu ljubavi i gostoprimstva, što me je zaista dirnulo.

Da li je to razlog zbog kog ste malopre u obraćanju rekli da smatrate da u našoj zemlji ima više ljubavi?

Da, upravo to. Nisam često doživljavala toliku toplinu i prihvatanje, a ovde sam to zaista osetila. Zbog toga sam srećna što sam ovde.

Da li planirate da se ponovo vratite?

Nadam se da hoću.

Imali ste priliku da upoznate i intervjuišete mnoge poznate ličnosti. Kakav utisak su ostavili na Vas?

Intervjuisala sam mnogo ljudi, uključujući i Mika Džegera. Takvi susreti su uvek zanimljivi, ali za mene je bilo najvažnije ono što sam naučila kroz te razgovore i iskustva koja su me oblikovala kao novinara i osobu.

Kakav je Mik Džeger?

Znate, on je jednom prilikom došao sa svojom tadašnjom suprugom, Bjankom Džeger. Međutim, nisam ga tada upoznala. Upoznala sam ga na Jamajci, na jednom koncertu na Nacionalnom stadionu. Bio je tamo jer je obožavao Pitera Toša. Tada sam ga upoznala preko Pitera Toša, ali nismo zaista razgovarali – znate, bio je to „veliki Džeger“ i nije se baš upoznavao sa svima. Ali sam zato poznavala Pitera Toša, Boba i Banija. Njih sam sve znala.

Šta Vas je motivisalo da ostanete u novinarstvu uprkos svim izazovima?

Pisanje je retka i dragocena veština. Kada shvatite da možete da zarađujete radeći ono što volite, to postaje vaš put. Novinarstvo mi je omogućilo da izrazim sebe i da se povežem sa svetom.

Koji savet biste dali mladim novinarima?

Uvek kažem isto – čitajte, čitajte i čitajte još više. Čitanje je ključ za razvijanje stila i razumevanje pisanja. To je najbolji način da naučite kako da budete dobar novinar.