Vedrana Rudan osula paljbu po Tompsonovoj pesmi

Kolumnu prenosimo u celosti:

- Uvek me ispočetka iznenadi kakvi smo mi Hrvatice i Hrvati. Na što se palimo. Što nas uzbuđuje. Tera nam penu na usta. Pa se delimo na “njih” i “nas”.

Kako ne vidimo da nas nema?

Tompson je digao na noge Hrvatsku, ma što to bilo, svojom zaista dirljivom pesmom “Ako ne znaš šta je bilo”. Treba li za nju da dobije nagradu jer je hit godine? Daaaaaaaa… Viču hiljade. NE, odgovaraju drugi.

- Ma, ljudi, pročitajte tekst pesme koja je himna naših rukometaša. Čujete li kako ovo zvuči? Himna ‘naših’ rukometaša. Gde žive ti “naši”, gde plaćaju porez? Znaju li ti “naši” čija je Lika, čiji je Dubrovnik, Zadar, Šibenik…

Zna li otac koji podseća svoga sina, sedeći uz čašu vina, na sve to što je nečije a danas je ko zna čije da ga sin ne čuje. Sin ga ne razume. Sin živi daleko. Raste zarobljen u tuđoj “slobodi” i nema vremena da razmišlja o “barjaku” i je l’se Gospa Hercegovska suza naplakala.

Sin u Irskoj, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Austriji robija da bi platio najam, kredite i školovao decu.

A tata? Tata koji je ostao ovdje slep poziva na nove borbe i odbrane. Čega od koga? Ne vidi razbojnike revolveraše u saboru, ne vidi naše političare gangstere kojima se živo jebe i za Gospu i za barjak i za Split i za Dubrovnik.

Ne vidi banke koje mu deru tanku kožu, ne kapira da su naši “heroji” u odelima, vozeći besne džipove kojima ubijaju one koji nisu uspeli odavde pobeći, davno izvršili masakr na prostoru koji je nekad bio domovina tate koji plače uz čašu vina jer se rimuje sa domovina.

Treba li toliko žuči liti nad benignim pesmuljkom i razarajuće jezivim tekstom? Čemu? Tata iz pesme nije jedini slepac u ovome što neki nazivaju domovinom. Ima nas tri miliona. Zato se i palimo na tekst. Zato jer želimo da verujemo da nas ima, da smo ljudi, da postojimo.

Ma, jasno je, nije Tompson toliko glup. Čovek pjeva za lovu i to je legitimno i to ima smisla i treba mu dati sve moguće pohvale i nagrade.

Ali mi… Zašto se mi palimo na čitavu priču? Zato jer je lakše svršavati na suze i vino nego setiti se u kolikom si minusu, kako će te uskoro ovršiti, izbaciti na ulicu, kako te more glađu. Čiji je Dubrovnik, čiji je Zadar, čiji je Split…

Čiji smo mi? Pitajte Zagrebačku banku, Privrednu banku, Erste… Pitajte Hrvatsku narodnu banku. Pitajte sve one koji nam se cere svakodnevno sa svih portala i poručuju, imate Hrvatsku.

E, moj narode…

Da li će Tompsonova pesma biti izvedena i na inauguraciji?

Nesumnjivo je da se u Hrvatskoj ova pesma sluša.

Naime, nedavno su rukometaši reprezentacije Hrvatske osvojili srebro na Svetskom prvenstvu.

Pri povratku kući, tačnije u avionu, Hrvati su slavili uz pesme Marka Perkovića Tompsona, kontroverznog pevača, koji je poznat po veličanju ustaštva. Tompson je u žižu javnosti devedesetih godina prošlog veka dospeo upravo zbog pesme "Bojna Čavoglave“, koju na koncertima počinje ustaškim pozdravom „Za dom spremni“.

Nakon toga, ova pesma je izvedena i na dočeku rukometaša.

Povodom velikog interesovanja hrvatske javnosti za muzički program na inauguraciji predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića, koja će se održati 18. februara na Pantovčaku, iz predsednikove kancelarije objavljen je zvaničan spisak izvođača i pesama koje će biti izvedene tokom svečanosti, a niti jedna pesma Marka Perkovića Tompsona se ne nalazi na spisku.

Prethodno su pojedini mediji preneli izjavu Marka Bralića iz klape "Sveti Juraj“, koji je za RTL rekao da se za neformalni deo pripremaju i obradu Tompsonove pesme "Ako ne znaš šta je bilo“.

Zvanična potvrda ovih informacija nije stigla, te ostaje jasno da tokom zvaničnog dela inauguracije Tompsonova pesma neće biti na repertoaru.