Vasil Hadžimanov: Svi smo okusili da nam pesma promeni život

Koncertna promocija albuma Ćeif zakazana je za 11. oktobar u BitefArt Caffeu.

- Malo smo okasnili, imamo taj neki tajming 2,3 godine između albuma, međutim, desilo se šta se desilo sa pandemijom i svi smo napravili tu pauzu hteli ne hteli. Na neki način to je ispalo dobro, jer te kompozicije koje si smislio ili smo smislili zajedno da izađu na tom albumu su odležale pa smo bolje osetili da li to zaista treba biti na tom albumu, u kojoj formi, na koji način - kaže on.

Dodaje da je Keif ili Ćeif njihov osmi album, koji je izašao u produkciji Kroacija Rekords.

- Što mi je veoma drago, dovoljno puta sam ponovio koliko je bitna regionalna saradnja u svakom smislu te reči, pogotovo u kulturi, umetnosti, gde to i dalje kaska. Kad je reč o svim mojim kolegama koje se bave nekom vrstom džez, improvizane, kreativne, alternativne muzike, te konekcije su i dalje kilave, i zbog toga mi je drago da probijemo taj led i otvorimo put mlađim bendovima - ističe.

Na pitanje kako bi on to poboljšao, kaže da bi znao kako da je u poziciji da eventualno donosi odluke.

- Ovo nije moja kandidatura za ministra kulture, ne daj Bože. Naravno da postoje mehanizmi, načini, kako to rade svuda u svetu, kako razmenjuju, što umetničke, što muzičke velikane svoje i talente. Država mora da razmišlja o tim stvarima, koliko je ta kultura i umetnost važna grana svakog društva, koliko se uvek baca u neki zapećak, jer je uvek nešto bitnije. Ovo je zapravo užasno bitno, jer odatle kreću mnoge druge stvari koje određuju jednu naciju, društvo i odnos međusobni i prema drugim ljudima, susedima. Nedovoljno se obraća pažnja, ne postoji neki budžet koji je ozbiljniji, taj budžet i koji postoji se uglavnom potroši na besmislene stvari - rekao je Hadžimanov u emisiji Newsnight.

Dodaje da "potiče sve s te strane, a s druge strane, od onih najmanjih".

- Sistem obrazovanja je odavno isto skrenuo. Kad bismo mi razmišljali o tome, taj stav da je muzika nebitna u suštini, da to služi razonode radi, ako ti se ne sviđa, promeni kanal i sve te priče su zaista netačne. Nebrojeno mnogo puta smo bili u situaciji svi mi da nam jedna pesma promeni živote bukvalno i otvori portale ka nekim razmišljanjima, emocijama, osećanjima koje nismo doživeli - priča on.

Smatra da je to sve važno, ali da se niko time ne bavi.

- Ono što ja mogu da uradim je da kreiram tu neku muziku, koja jeste alternativa, da pokušam da to radim na najbolji mogući način, da i kao profesor pokušam da prenesem tu poruku dalje. Ja veoma volim taj profesorski rad, ne bih ga radio da nije tako, ja sam pre godinu dana postao vanredni profesor na Akademiji u Novom Sadu, to je prvi put da primam platu u svom životu, a napunio sam 50. Predajem džez predmete studentima klasične muzike. Jeste izazov i za njih i za mene, za sad se snalazimo, te moje poruke očigledno dolaze do studenata, ko je naravno spreman da ih primi - kaže on.

Misli da nije samo suština u tome da im prenese neke informacije koje su esencijalne i važne, nego malo da ih osvesti gde se nalaze i kakva je situacija na terenu.

- I da svaki profesor mora da bude aktivan kao muzičar, autor, dirigent… Da bi bio u dodiru sa tim šta se dešava danas na sceni, koje su to prepreke, problemi, da pripremi studente na to šta ih čeka kad završe te studije. To nikako ne znači da ih obeshrabri, da dignu ruke, već obratno. Ja sam 30 godina na sceni, nisam otišao u mračnu stranu, mogu da preživim i tako i da budem dosledan sebi i svojim nekim kriterijumima - priča on.

Kaže da na sebi i svom bendu sudi to koliko je pametno uopšte raditi ovo.

- Onda svaki put kad se negde pojavimo gde bi čovek pomislio da će biti 10 ljudi slučajno u publici i da će da napuste koncert do kraja, desi se upravo obratno, da su pune sale. Svaki put kad je neko spreman da organizuje, gde god se pojavimo, to se završi ovacijama i fanstastičnom reakcijom, iako sviramo instrumentalnu muziku, nemamo vokala, autorsku muziku - navodi on.

Prema njegovim rečima, "cilj je da uvuku publiku u celo to iskustvo, koje je unikatno".

- Definitivno dolaze ljudi koji nisu poznavaoci te muzike, isto iz svog ugla gleda, nisam ekspert za moderno slikarstvo, ili moderan balet, ali kad odem u taj muzej ili na predtavu, ja se prepustim, to se desi, nešto neobjašnjivo, nešto te pokrene, probudi, nešto ti se desi što se nije nikad desilo, i što ne može da se desi na koncertu popularne muzike, gde je sve gotovo, gde znaš sve, što je sve super, sve OK. To ne znači da umetnost mora biti pretenciozna i seriozna i dosadna i da ima samo taj aspekt buđenja, zabava, humor, komedija je deo umetnosti, to ne treba zaboraviti, ta komunikacija sa ljudima koji dolaze na koncert je užasno bitna - kaže on.

Govoreći o trenutnoj situaciji u svetu muzike, kaže da su "izazovi možda veći nego ikad".

- Nikad nije bilo lako biti svoj i ostati dosledan sebi, verovati u to što radiš, bez obzira na sve što ti govori da treba da prekineš. Danas ova generacija, mislim da im je baš teško, cela industrija je obrnula stvari naopačke. Masovna proizvodnja fast fud muzike koja zaista nema veze s mozgom, ja sam preispitivao sebe, možda sam omatorio, možda ja ne razumem, ali to zaista nema trunčicu kvaliteta ni po kom osnovu. Kad uđemo u suštinu stvari zašto se pravi ta muzika, onda je i razumljivo zašto nema kvaliteta. To je jedna linija koja je brutalna, gde mladi ljudi nemaju niti pretenzije da porazmisle i da zapravo pronađu neki drugi razlog zašto to rade osim čistog profita, tu je jednostavna računica, svi to rade, svi su dobro plaćeni… A trebalo bi da im bude ćeif. Ne znam da li postoji nešto lepše u životu nego kad nešto kreiraš i nakon toga si zadovoljan što si nešto iznedrio, da li će to da bude prodato, kupljeno u koliko primeraka, klikova, lajkova, potpuno je sekundarno - kaže on.

Objašnjava da je Keif na turskom, arapska reč.

- Znamo mi odavde šta znači ćeif, Hrvatima sam morao da objašnjam, oni imaju gušt. Smisao je isti, neko zadovoljstvo, koje tebi znači, onaj momenat kad si završio sve što si imao, pa sedneš, piješ kafu, pićence, pustiš muziku, uzmeš meze… Taj album je sav u tom zvuku i osećaju rađen - objašnjava on.

Kako kaže, "jedini cilj je muzika, pre svega".

- Ja sam uvek išao tom linijom, ako se muzički sa nekim kapiram i osećam, u 90 odsto slučajeva će to biti i ljudski, nije obavezno, postoje mnogobrojni primeri ljudi koji su fenomenalni muzičari, a grozni ljudi, ali uglavnom se to poklopi i onda sve ide lako. Ona više nije ni važno odakle dolaziš, koji žanr sviraš, koliko imaš godina, kog si pola i sve te gluposti, to je to što je ta moć umetnosti, muzike, kad se popneš na binu sa nekim, sve pada u vodu, nacija, rasa, religija, nikakav prevod nije potreban - smatra on.

Najavio je i premijeru baletske predstave 10. novembra u Bitef teatru.

- Moderan balet, Isidora Stanišić, koreograf i balerina, u dosluhu sa mnom napravila je Skenderbeg baletsku predstavu. Veoma jedan zahteva poduhvat, da na temu jednog takvog heroja napraviš moderan balet. Na početku sam, moram priznati, bio zbunjen kako će to izgledati, međutim, zaista sam ponosan kako je to ispalo, ona je fantastična, plesači su neverovatni, ta moja muzika je iskorišćena na najbolji način - kaže.

Podseća da je radio i film "Leto kad sam naučila da letim".

- Divan film. Šuška se da će i Goran Marković da radi novi film, pa da ću ja biti taj koji će raditi muziku, nadam se da će to da se obistini, pošto je Goran naš velemajstor i nadam se da ću da radim sa njim. Moram priznati da uživam u tome isto, pogotovo kad radiš sa takvim rediteljima, to je sam plezir - kaže Hadžimanov za N1.