"Sa 'Boljim životom' otišao i bolji život iz ove države"

Potom je bila u Nedeljicama dajući podršku lokalnom stanovništvu ali i velikom broju građana Srbije koji se protivi iskopavanju litijuma i namerama koje u tom području ima kompanija Rio Tinto.

Šta je povod za taj aktivizam, kako vidi medijsku scenu Srbije i zašto vlast ne trpi kritiku, neke su od tema o kojima je pričala za Danas.

Poznati ste po brojnim glumačkim ostvarenjima, velikim priznanjima koja ste za njih dobili, ali u poslednje vreme u javnosti ste najprisutniji po ekološkom aktivizmu. Šta vas je na to podstaklo?

- Činjenica je da Srbija ima divnu prirodu, a da se u politici smatra da je ekonomski rast važniji od njenog očuvanja. Zbog toga prisustvujemo kontinuiranoj devastaciji prirodnog bogatstva, što utiče na naše zdravlje i naše živote. To je razlog zbog koga sam se aktivirala.

Kada ste stali ispred kamina sa šutom na bari Revi prošle godine, on se okrenuo i otišao. Ta mala, simbolična pobeda možda bi mogla da osnaži i druge javne ličnosti, umetnike, glumce, da na isti način stanu „ispred nekog kamiona“ i pokušaju da promene stvari. Imate li utisak da javne ličnosti koje nisu iz sveta politike nemaju dovoljno hrabrosti da progovore?

- Javne ličnosti imaju hrabrosti, ali mnogi, nažalost, sumnjaju u mogućnost da utiču na društvo u kome politika diktira život.

Da li je borba za životnu sredinu, odnosno ekološki aktivizam, istovremeno i politička borba?

- Jeste. Upravo zato što nam se politika meša u život i zdravlje, sve je veći broj ljudi u Srbiji koji ekologiju smatraju najvažnijom za opstanak.

Kako komentarišete to što svaki kritičar režima od strane aktuelne vlasti i njenih medija odmah bude okarakterisan kao državni neprijatelj, izdajnik ili strani plaćenik?

- Ne može biti državni neprijatelj onaj ko se bori za život u čistoj prirodi. To što se kritički stavovi ne shvataju kao nešto što bi moglo da nam svima donese boljitak, ukoliko bi se razmotrili i usvojili, samo govori o autizmu i bahatosti vlasti.

Pratite li gotovo svakodnevna obraćanja našeg predsednika koji nas je pred izbore uveravao da imamo svega, a sada nas upozorava na glad i nestašice? Šećera već nema. Kome ide u prilog ova masovna histerija?

- Histerija o kojoj govorite i koja se stvara ne ide u prilog nikome ko normalno razmišlja. Možda onaj ko je širi ima nameru da kod naroda stvori strah i paniku, kako bi na kraju odigrao ulogu spasitelja uz ogromnu zahvalnost i aplauze preplašenih ljudi.

Kako glumci danas žive i kako se snalaze?

- Glumci vole da rade, oni jure posao, ne samo zbog zarade, oni uživaju u svom poslu. Međutim, ima ih mnogo koji su malo plaćeni, naročito mladi. Naše reprezentativno Udruženje dramskih umetnika Srbije je iz svoga malog fonda solidarnosti, koji svojim prihodovanjem sami između sebe ostvarujemo, poslalo 240.000 dinara porodicama dece nastradalih rudara u rudniku Soko, a 3. juna smo održali humanitarnu predstavu Brod plovi za decu rudara u MTS Dvorani. Prodali smo sve karte pojedincima i firmama, i fondaciji Novaka Đokovića. Fondacija N. Đokovića, kao i SPC, odlukom našeg patrijarha Porfirija je na kraju duplirala prihod svake ulaznice, tako da je prihod na kraju bio 60.000 evra. To je rađeno pod pokroviteljstvom UDUS-a. Ovo, nažalost, nije bilo ispraćeno u medijima…

Kakva je medijska scena u Srbiji?

- Medijska scena je vrlo loša, zato što su samo režimski mediji dostupni širom Srbije, tako da je najveći broj ljudi u zemlji neobavešten o realnim problemima koji postoje u velikom broju. Govorim o TV programima, koji su najmoćniji. Što se štampe tiče, mali je broj novina koje objavljuju kritičke stavove, a te novine širom Srbije se veoma slabo prodaju, pošto se narod masovno oslanja na ono što mu režim servira preko svojih televizijskih kanala. Tu su i prorežimski tabloidi sa bombastičnim naslovima, lažima i blaćenjem neistomišljenika.