Samoću vole autentični ljudi: Lažljivci je mrze

Verovatno lako možete da prepoznate izveštačene ljude koji se: preglasno smeju vicevima koji nisu baš smešni, govore stvari u koje znate da ne veruju, ali izgovaraju ih jer veruju da će se dopasti grupi ljudi u kojoj su se našli.

Često se previše trude. Naravno, svima nam je stalo do mišljenja drugih ljudi, čak i ako insistiramo da to nije tačno i da smo mi izuzetak. Međutim ljudi koji su autentični vole da budu u svojoj koži, čak i sa sobom, i ne brinu o tome da li će biti usamljeni na kraju. 

Oni cene svoje vreme i od njega imaju korist. Sa druge strane, oni koji igraju lažnu ulogu u životu zapravo ne vole da budu sami sa sobom, pokazalo je istraživanje. 

Kako prepoznati autentičnog čoveka?

- Učili smo o psihologiji istinskog uživanja u samoći, od Thuivia Nguiena, profesorke socijalne psihologije sa Univerziteta u Velikoj Britaniji - kaže doktorka Bela DePaulo za portal “Psychology Today”.  

Dodaje da Nguien meri autentičnost indeksom autonomne funkcionalnosti, koji je sačinjen od tri skupa izjava: 

Podudarnost: Vaši postupci su u skladu sa onim što jeste 

Moje odluke predstavljaju moje najvažnije vrednosti.

Moji postupci su u skladu sa osobom koja ja u stvari jesam.

Moje čitavo ja stoji iza važnih odluka koje donosim. 

Otpor: Manje ste otporni na pritisak i kontrolu drugih 

Verujem u određene stvari, tako da ću se dopasti i drugima.

Radim stvari tako da se ne osećam loše.

Pokušavam da manipulišem sobom da radim određene stvari.

Radoznalost: Zanimaju vas sopstvena osećanja i reakcije, pa i one komplikovane 

Pitam se zašto se ponašam ovako.

Zanima me kako reagujem na strašne i anksiozne momentu u životu.

Volim da istražujem svoja osećanja. 

Nguienijevo uverenje je da će pojedinci koji odgovaraju ovim opisima biti ljudi koji istinski uživaju u provođenju vremna sami sa sobom. Njihova usamljenost je nešto u čemu uživaju. 

Kako da saznamo da li je neko zaista autentičan i vole da bude sami, a ne beži od drugih?

Socijalni psiholog i njene kolege intervjuisali su ljude koji su proveli neko vreme sami. Oni koji su iskreno cenili i uživali u samoći imali su izjave poput ovih: 

- Bilo je lepo biti sam.

- Bio sam sam jer je vreme za sebe važan deo dana.

- Bio sam sam jer je usamljenost jedna od stvari koje cenim u mom životu. 

Takvi stavovi predstavljaju ono što Nguien naziva "autonomijom samoće". To je vreme koje želite da provodite sami iz pozitivnih razloga, a ne zato što vas je neko na to prisilio. 

U četiri studije, Nguien i njene kolege su prvo tražili od učesnika da ispune nekoliko anketa o skali ličnosti. Indeks autonomnog funkcionisanja, merenje autentičnosti, je uvek bio uključen u testiranje, ali introverzija je oduvek bila drugačija. Ponekad su bile uključene i druge mere. Učesnici su tada odgovarali na ankete, svaki dan između petog i 14 dana, a autonomija usamljenosti je uvek bila dovedena u pitanje. 

U sve četiri studije, autentični, autonomni ljudi su rekli da su provodili vreme sami, samo zato što su uživali i jer vole da imaju vremena za sebe. Ubedljivi ljudi, koje takođe možemo nazvati i lažovima, obično nisu sami jer su to želeli. Manje je verovatno da će im vreme koje su proveli sami sa sobom biti važno ili korisno. 

U dve studije Nguien i njene kolege pitali su učesnike o zašto su odlučili da provedu određeno vreme sami, i da li su to uradili jer žele da izbegnu nekoga. Učesnika je trebali da naglase koliko se slažu sa izjavama poput ovih: 

Danas sam želeo da budem sam a ne sa drugima.

Danas sam imao snažnu želju da se odvojim od drugih, da budem sam. 

Ove vrste osećaja ukazuju na “sklonost ka usamljenosti”. Ovi ljudi žele da budu sami, ali ne nužno i zato što zaista uživaju i cene svoju usamljenost. 

U obe studije, autentičnost nije imala nikakve veze sa takvom sklonošću usamljenosti. Autentični ljudi ništa manje i više nisu želeli da beže od drugih. Dokazano je da introverti i ekstroverti podjednako cene samoću. 

U svom istraživanju Nguien je izmerila introverziju, pitajući učesnike kako vide sebe. Introverti su definisani kao oni koji sebe ne vide kao pričljive, asertivne ili pune energije. Verovatnije će se smatrati rezervisanim, tihim, stidljivim ili inhibiranim. Ispostavilo se da introverti nisu ništa manje ili više uživali u samoći u poređenju sa ekstrovertiranim ljudima, koji su otvoreni i pričljivi. Ukratko, možete biti odvažni, otvoreni, puni energije i zabave u društvu, a istovremeno zaista želite i cenite vreme sami sa sobom.Ako ste autentični i autonomni, verovatno zaista uživate u svom vremenu. 

Ali zašto bi radoznalost prema sebi imala veze sa tim da li volite da provodite vreme sami? Ljudi koji su dispoziciono autonomni takođe su znatiželjni o svojim emocionalnim iskustvima. Autonomni ljudi se obično slažu sa izjavom:

Izuzetno sam znatiželjan kako reagujem kada sam uplašen,

Ali čak i kada im je život “uznemiren”, oni ne pokušavaju da suzbiju sopstvene misli ili emocije. Oni sami biraju da sednu i suoče se sa tim neprijatnim osećajima i sami pokušavaju da shvate šta to sve znači.

Neki naučnici veruju da postoje različite vrste introverzije, a vrste druženja samo su deo njih. Džonaton Ček i Dženifer Grims opisali su, nekoliko različitih vrsta introverta uključujući “introspektivne introverte”. Introspektivni ili razmišljajući introverti se slažu sa izjavama kao što su: Imam bogat i složen “unutrašnji” život.Generalno obraćam pažnju na svoja osećanja.