Obožavamo novogodišnje trake: Znate gde su nastale?

Girlande se od antike koriste kao ukrasi prilikom različitih svečanosti. U antici su često bile prikazane na slavolucima, žrtvenicima, hramovima i uglavnom u visokom reljefu. Često su bile korišćene kao motiv i u antičkom slikarstvu, ali ono je do nas došlo mnogo slabije sačuvano od skulpture.Nakon srednjeg vijeka, girlande ponovo postaju uobičajen ukras u renesansi, baroku i neoklasicizmu. Kiparski oblikovane girlande često se nazivaju festoni.

Novogodišnje girlande kakve danas znamo prvobitno su smišljene i napravljene u Nemačkoj, tačnije u Nirnbergu početkom 17 veka. Osnovna ideja je bila da predstavljaju male ledenice, koje možemo videti kako zimi vise sa drveća i svetlucaju na zimskoj svetlosti, kako dnevnoj tako i noćnoj.

U početku su bile zaista pravljene od srebra, ali pošto je srebro i skupo, a i vremenom dobija tamnu patinu, koristili su se i drugi metali. Kombinacija svetlosti sveća i srebrnih tračica je bila jedinstvena i veoma brzo je postala izuzetno popularna.

Legenda o nastanku girlande

Nekada davno, živela je siromašna udovica sa svojom decom. Odlučila je da deci priredi radost za Božić. Nabavila je malo drvo i kada su deca zaspala, ukrasila ga je, kako je znala i umela figuricama koje je sama pravila od testa, grančica i drugog materijala koje je imala na raspolaganju.

Zadovoljna je otišla na počinak.

Međutim, noć je bila veoma hladna i nekoliko paukova se ušunjalo u kuću. Čim su videli drvce, krenuli su da pletu svoju mrežu. Uskoro se ni drvo a ni ukrasi nisu videli od paukove mreže. To je video anđeo i sažalio se. Pretvorio je niti paučine u srebrne mesečeve zrake i – ostalo je istorija.