Postoje dve vrste genijalaca: Jedni to postaju tek u 50-ima

Albert Ajnštajn je objavio pet radova koji su izazvali revoluciju u fizici u 26. godini. Orson Vels napisao je i snimio “Građanina Kejna” u 25. godini, a Bil Gejts je imao 31-nu kada je zaradio prvi milion. Mark Zakerberg je to postigao u 23. godini.

Kad zamišljamo “genija”, skloni smo ovakvim pričama, o izuzetno nadarenim pojedincima koji postižu mnogo, a još nisu u zrelim godinama.

Mnoga fascinantna otkrića napravili su ljudi koji su u to vreme imali dvadeset i nešto godina. Ali nauka dokazuje da je ovo samo pola priče. Postoji sasvim druga vrsta genija i on se “rađaju” tek u odraslom dobu. 

Konceptualisti i eksperimentalisti

Mnoge inspirišu ovi mladi koji postanu neverovatno uspešni, ali ima mnogo primera genijalaca koji nisu dali doprinos društvu sve do svojih 40-ih ili 50-ih. Setite se Čarlsa Darvina koji je imao 50 godina kada je objavio “O poreklu vrsta“ ili Marka Tvena koji je imao 49 godina kada je izašao “Haklberi Fin“. 

Prema sveobuhvatnoj i fascinantnoj studiji ekonomiste sa Univerziteta u Čikagu, Davida Galensona, genije se obično pokazuje ili kada ste vrlo mladi ili mnogo kasnije, oko 50-ih godina, piše “Inc.com”. 

To je zato što postoje dva vrlo različita pristupa kreativnosti. Oni koji uspeju mladi, Galenson naziva konceptualistima. Njihov najbolji rad obično je rezultat briljantne, radikalne, sveobuhvatne ideje. Ali postoji i nešto duži put do genija. To je put kojim je krenuo Darvin kada je decenijama proveo detaljno posmatrajući prirodu i sastavljajući svoju teoriju. Ili kada je Tvejn deset godina prerađivao i revidirao svoja dela. To su eksperimentalisti. 

Ovi geniji ideje dobijaju “u pokretu“, gradeći ih na pokušajima i greškama. Ovaj proces posmatranja i usavršavanja traje neko vreme i zato rezultate vidimo tek pedesetih godina. 

Konceptualni inovatori poput Pabla Pikasa i Alberta Ajnštajna uspeli su kada su bili mladi. Ako spadate u ovu kategoriju, planirate unapred, jasno predstavite svoje ideje i strukturirano dolazite do cilja. Pored toga, nove ideje vam verovatno brzo padnu na pamet. Eksperimentalisti poput Virdžinije Vulf i Čarlsa Darvina izneli su ideje zasnovane na prošlim iskustvima i greškama. Ako pripadate ovoj grupi, verovatno prvo umočite prst, pre nego što skočite u more i date sebi vremena da razvijete ideje. 

Isto važi i za preduzetnike

Preduzetništvo je oblast koja posebno obožava rani uspeh. Ali studije pokazuju da je prosečna starost osnivača uspešnih kompanija oko 44 godine.

Nisu ova “deca” koja su jednog dana dobila ideju u svojoj studentskoj sobi već su to revolucionarni veterani iz industrije koji su smislili bolji način za rad i uspeh, a zatim su pokrenuli kompanije. 

Ukratko, oni su eksperimentalisti, i iako im je posvećena manja pažnja medija, oni su i geniji. To što niste uspeli u dvadesetim godinama ne znači da vas uspeh ne očekuje kasnije u životu. 

Možda samo idete putem eksperimentalista i tragate za svojom velikom idejom.