16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

Kampanja "16 dana" obuhvata četiri važna međunarodna datuma koja povezuju žene, nasilje i ljudska prava:

25. novembar - Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

1. decembar - Svetski dan borbe protiv AIDS-a

3. decembar - Međunarodni dan osoba sa invaliditetima

6. decembar - Godišnjica Montrealskog masakra

10. decembar - Međunarodni dan ljudskih prava

25. novembar proglašen je Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981.g. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960. 

Godine 1999. Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. 

Ko su bile sestre Mirabel? Sestre Patria, Minerva, Maria Teresa i Dede rođene su u Dominikanskoj republici. Pod imenom "Las Mariposas" (Leptiri) delovale su kao političke aktivistkinje i postale vidljivi simbol otpora diktatorskom režimu Trujilla. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju i pravdu uhapšene su više puta zajedno sa svojim muževima. 25. novembra 1960. Minervu, Patriu i Mariu Terezu likvidirala je Trujillova tajna policija dok ih je Rufino de la Cruz vozio u posetu zatvorenim muževima u Puerto Platu. Sve tri sestre su zadavljene, a tela su pronađena polomljenih kostiju. Vesti o njihovom ubistvu šokirale su i razbesnile narod. Brutalna likvidacija sestara Mirabel bio je jedan od događaja koji je doprineo zamahu pokreta protiv Trujillovog režima. 30. maja 1961. na Trujilla je izvršen atentat, a nedugo zatim dolazi i do pada njegovog režima.

Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.

3. decembra obeležava se Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Ovaj datum se obeležava od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN-a usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Taj dan je povod da se skrene pažnja na probleme s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju, pre svega to su siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva.

1. decembar označava početak prve godišnje kampanje kojom se pokušula dobiti javna podrška razvoju programa u prevenciji širenja zaraze, osigurati obrazovanje i podići svest o problemima vezanim za HIV/AIDS. Istorija datuma seže do 1988. godine kada su održavši sastanak na vrhu, ministri zdravstva iz celog sveta pozvali na društvenu toleranciju i bolju razmenu informacija o bolesti. Svetskim danom borbe protiv AIDSA-a želi se osnažiti globalna borba s ovom pandemskom bolešću. 

6. decembra obeležava se godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na 6. decembar 1989. kada je 25-godišnjak, Mark Lepine, naoružan poluautomatom i noževima ubio 14 žena i ranio trinaest ljudi (devet žena i četiri muškarca), na kanadskom univerzitetu u Montrealu, uzvikujući "Vi ste žene, vi ćete postati inžinjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje", a zatim izvršio samoubistvo. Marc Lepine je verovao da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta. Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio naročitu mržnju. 
Žene ubijene u masakru: Ana-Mari Edvard, Ana-Mari Lemai, Eni St. Arneault, Eni Turcote, Barbara Daigneault, Barbara Maria Klueznick, Dženeviv Bergeron, Helen Kolgan, Maud Haviernick, Marise Laganiere, Marise Leclair, Mišel Ričard, Natali Kroteatu i Sonia Peletier, postale su tragični simbol nepravde prema ženama. Ženske grupe širom zemlje organizovale su javna okupljanja (vigil), marševe i komemoracije. Inicirana je podrška za obrazovne programe kojima bi se stalo na kraj nasilju nad ženama. Federalna vlada i vlade provincija obavezale su se da će se boriti protiv nasilja nad ženama. 

1991. kanadska je vlada proglasila 6. decembar Nacionalnim danom sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama.

1993. organizacija pod nazivom Koalicija 6. decembra osnovala je fond za žene koje su pokušale da se izvuku iz situacija nasilja i osiguraju za sebe i decu sigurniju sredinu. Iste godine, pokrenuta je i kampanja pod nazivom  “Nulta tolerancija” koja je ponudila muškarcima priliku da pokažu solidarnost sa ženama u borbi protiv nasilja. Nakon masakra nekoliko majki žrtava pokrenulo je grupu koja se bori za ograničenje zakona o dozvoli nošenja oružja i upozorava na kontinuirano nasilje nad ženama.

10. decembra 1948. vlade su priznale ljudska prava svih na "život, slobodu i sigurnost itd. bez ikakvih razlika", prilikom potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Ovaj datum je prekretnica u savremenoj istoriji kada su se nacije sveta udružile kako bi jednom i zauvek stale na kraj genocidu nastalom za vreme Drugog svetskog rata. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima jedan je od prvih značajnijih dostignuća Ujedinjenih nacija koji kao dokument predstavlja osnovnu filozofiju pravno obavezujućih međunarodnih instrumenata nastalih nakon 1948.

Organizacije i pojedinci/ke vide Međunarodni dan ljudskih prava kao priliku za obeležavanje potpisivanja ovog istorijskog dokumenta i promociju principa koje određuje.

- Međunarodni dan ljudskih prava je prilika da pokažemo kako principi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima nisu samo teorija i apstrakcija - kazala je Meri Robinson, viša poverenica za ljudska prava.