Epidemija i oko nje

Kažu da je sve počelo još daleke 1760. godine, kada se nesuđeni biznismen koji je postao doktor medicine, ali i veliki fizičar i matematičar, Daniel Bernouli zainteresovao za problem zaštite ljudi od velikih boginja. Vakcinacija se tada vršila prenošenjem zaraze kravljih boginja gnojem na ljude (inokulacija, "kalemljenje"). Nažalost, dešavalo se, u retkim slučajevima, da vakcinisana osoba umre, pa se postavilo pitanje da li je korist od inokulacije veća od rizika. Bernuli je osmislio matematički model koji omogućuje procenu rizika dva oprečna stava: prihvatiti inokulaciju ili ne. Iako je imao podršku urednika čuvene Francuske enciklopedije, njegov model nije našao širu primenu. Verovatno zbog toga što je bio zasnovan na višoj matematici.

Većini lekara koji leče bolesne, diferencijalni i integralni račun nije jača strana. Bernulijev rad postao je poznat u statistici, ali ne i u epidemiologiji. Tek skoro dva veka kasnije počela je da se razvija nova naučna disciplina, matematička epidemiologija. Kažu da su prve doprinose dali pojedini istraživački nastrojeni lekari javnog zdravstva. Zahvaljujući razvoju računara tokom dvadesetog veka, primena matematike u medicini postala je sve intenzivnija. Razvila se biostatistika.

Neki novi klinci stupili su na scenu. Neki od njih se bave matematičkom analizom procesa širenja zaraze. Formirani su posebni timovi i objavljeni brojni radovi.

Tako je u svetu. A Srbija je, naravno, posebna. Biostatistika se i u Srbiji izučava na nekim fakultetima. Time se bave mladi ljudi koji se razumeju u računare, informatiku i matematiku. Oni pobeđuju na međunarodnim takmičenjima, ali to prolazi takoreći nezapaženo. U Srbiji se pišu maturski, seminarski i diplomski radovi čija je tema epidemija, a na master studijama se analiziraju matematički modeli koji se koriste u medicini. Uzalud, jer ovu zemlju vodi pravnik koji pred kamerama objašnjava lekarima kako se koristi medicinska oprema. Vodeću ulogu u srpskom zdravstvu imaju poslušnici. A njihovo poznavanje epidemija ovakvog intenziteta je čisto knjiško. Koliko je poznato, od onih glasnijih, niko se nije aktivno bavio istraživanjima u oblasti virusne pandemije.

U vreme kada je u ovoj zemlji vladala smrtonosna epidemija, bili su samo posmatrači. Imali su iskustvo sa gripom. U sezoni 2018/2019 prijavljeno je više od sto hiljada zaraženih "od obolenja sličnih gripu i 29 smrtnih ishoda koji su se mogli dovesti u vezu sa gripom i kod kojih je laboratorijski potvrđen ovaj virus". To ih je valjda postaklo da pričaju da imaju jedinstvenu strategiju borbe sa ovom pošasti lepog imena i smrtonosnog dejstva. Efekti te strategije su poznati. U prva dva meseca u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, bilo zaraženo skoro deset hiljada osoba, a umrlo oko 60.

Krajem juna te prve godine haranja korone, zvaničan ukupan broj zaraženih u Srbiji je bio više od tri puta veći nego u sedam zemalja iz okruženja, a broj bolesnih osoba je danima bio veći nego u ukupno celokupnom okruženju.

A počelo je od "najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva" i preporuke da "tamo gde stavljate alkohol koronavirus ne raste". Zatim je predsednik 15. marta proglasio vanredno stanje na teritoriji cele Srbije. Uveden je policijski čas za sve građane
Srbije u periodu od 20 do 5 sati, kao i potpuna zabrana izlaska na ulice starijih od 65 godina. Duge cevi su poslate na ulice, ljudu su hapšeni, a pesnice i pendreci primenjeni kao vaspitna sredstva.

Nešto kasnije član kriznog štaba izjavio je da će epidemija trajati deset do dvanaest nedelja. Posredstvom medija tipovalo se kao na sporskoj prognozi. Proračuni su se zasnivali na čuvenoj Gausovoj krivoj, koja podseća na zvono, a previđalo se da je ona simetrična. Kinesko iskustvo je jasno pokazalo da kriva koja predstavlja broj bolesnih po danima to nije. To se doduše moglo izbeći dodavanjem raznih korekcionih faktora, ali niko nije znao kakvih, ni kolike su njihove vrednosti.

Ubrzo se pojavila sumnja u validnost objavljivanih podataka. Matematičari i fizičari su ukazivali da verovatnoća da se dobije niz brojnih vrednosti, kao što je onaj koji je krajem tog proleća danima "registrovan" kao broj novih smrtnih slučajeva, predstavlja infinitezimalu visokog reda. Epidemiolog specijalista je u vezi sa tim izjavio da je zapravo "zakazao kompjuter" i da je informacioni sistem kriv za netačnost nekih podataka.

Kako tada, tako i sada. Štabovci pričaju o pet talasa, iako dijagrami broja novozaraženih i broja umrlih dnevno jasno pokazuju šest izraženih lokalnih maksimuma. Primećuje se i neobično dugotrajno „kolebanje“ kreste petog talasa zaraze u Srbiji, koje kao da je posledica nekih "korektivnih" mera.

Matematičar Tom Briton sa univerziteta u Stokholmu, bavi se, kao i mnogi u poslednje dve godine, "pandemijskom matematikom", zapravo izradom matematičkih modela koji opisuju širenje infekcije. Ovih dana prikazao je na švedskoj
televiziji formulu za izračunavanje kolektivnog imuniteta na osnovu koje sledi da je imunitet Šveđanja 66% što nije dovoljno za imunitet društva. Švedski model borbe protiv korone, koji je 2020. bio uzor za mnoge, srušio se 2022. pod pred naletima omikrona. Šveđani su potreseni saznanjem da su i kralj Gustav i kraljica Silvija, kao i prestolonaslednica Viktorija, pozitivni, tj. oboleli. Pomenuti matematičar apelovao je potom na sve da nose "štitnike za usta" u javnim zatvorenim sredinama kao što su prodavnice, javni prevoz i bioskopi. Na kraju je priznao da je teško predvideti širenje zaraze više od nekoliko nedelja unapred, što je, po njegovim rečima, i sam "dokazao".

Trenutno, broj novozaraženih u Srbiji opada, kao i u SAD, Francuskoj i Švedskoj, ali broj umrlih dnevno i dalje raste. Pre pola veka, u ono doba koje danas često nazivaju mračnim, od smrtonosne zarazne bolesti (velikih boginja) u ovoj zemlji obolelo je 184 osoba ukupno. Oko mesec dana nakon početka epidemije započela je vakcinacija koja je obuhvatila oko 18 miliona osoba. Epidemija je mesec dana kasnije prestala. Preminulo je 40 osoba.

Prema zvaničnim podacima, u prvoj nedelji meseca februara ove godine preminulo je više od 400 osoba.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji