STATISTIKA Tačan zbir netačnih podataka

Mnogo kasnije, statistikom su počeli da se bave matematičari i fizičari. Smatra se da naziv „statistika“ potiče od jednog Nemca (filozofa, ekonomiste i pravnika) koji je ovaj termin upotrebio da bi označio „Nauku o državi“ (science of state), mada bi primereniji naziv bio „Politička aritmetika“.

Fundamentalni doprinos razvoju ove oblasti dali su Amerikanci koji su krajem 18. veka izvršili prvi zvanični popis stanovništva (bilo ih je 3.929.326, sa sve robovima i „ostalima“). Osnovna svrha toga bili su podaci koje će koristiti vladina i upravna tela. Američka Statistička Asocijacija osnovana je 1839. godine. Danas su to nacionalne statističke službe. Na raspolaganju su im snažni računarski sistemi. A zahvaljujući računarima, statistika je postala moćni alat u praktično svim oblastima ljudskog znanja.

Pandemija koja hara svetom izbacila je statistiku u prvi plan. Praktično svaka država ima svoju „tarabu“ na kojoj kači izveštaje o epidemiji, a postoje i portali koji prikazuju podatke o situaciji u svetu. Portal https://ourworldindata.org/coronavirus omogućuje i da posetilac oblikuje prikaz prema svom htenju. Na slici su prikazani dijagrami ukupnih brojeva zaraženih po kontinentima, na dan 10.2.2021. Evropa je na vrhu, a Severna Amerika odmah ispod nje. Potom slede Azija, pa Južna Amerika, a potom Afrika. Udeo Australije je praktično zanemarljiv. Ukupan broj zaraženih do sada je 107,34 miliona. Manje od 2% svetske populacije.

Međutim, prikaz broja zaraženih na milion stanovnika se razlikuje. Ne samo po tome što je Severna Amerika ubedljivo prva, a za njom slede Evropa i Južna Amerika, već i po tome što je na ostalim kontinentima ovaj broj značajno manji.

Na vrhu tabele koja prikazuje stanje po državama, nalaze se Sjedinjene Američke Države, Indija i Brazil. Zajedno imaju skoro 45% zaraženih u svetu. U oba prikaza (ukupno i na milion stanovnika) Amerikanci su na vrhu. Druga najmnogoljudnija zemlja na svetu, Indija, ima dva i po puta manje zaraženih.

Međutim, kada se posmatra broj zaraženih na milion stanovnika, on je u Indiji skoro šest puta manji nego u Brazilu, a više od deset puta manji nego u SAD. U odnosu na najmnogoljudniju zemlju na svetu, Kinu, SAD imaju 1330 puta veći broj zaraženih na milion stanovnika. I taj odnos raste svakog dana.

Jednom rečju, situacija je katastrofalna, pa je vakcinacija već mesecima najznačajnija tema u svetu. Ukupno 151,49 miliona vakcinisanja je obavljeno do 10. februara 2021. godine.

Pritom, raspodela po danima je, u najmanju ruku čudna. Tog dana je vakcinisano 3,41 miliona osoba, a prethodnog 11,8 miliona. Ova dnevna vrednost menja se u poslednje vreme u ciklusima koji traju 6 do 7 dana. Prosečna vrednost u ovom poslednjem ciklusu bila je nešto veća od pet miliona.

Pre samo tri nedelje bilo je 54,45 miliona vakcinisanih. Oni su do 10. februara najverovatnije primili obe doze. Zanemarujući vreme od primanja druge vakcine do sticanja imuniteta (kažu da je prosečno potrebno sedam dana). može se smatrati da su oni praktično već zaštićeni. S obzirom na to da je cilj ove analize sagledavanje dinamike realizacije vakcinacije, ovom broju može da se, optimistički, doda ukupan broj zaraženih do sada. Procene članova kriznog štaba o broju osoba imunih na virus potrebnom da bi se pandemija stavila pod kontrolu variraju od 30% do 70% populacije (kažu da Bajden smatra da je to 75%).

To znači da je, opet optimistički, potrebno da bude vakcinisano još 0,3(7.790–163)=2.285 milijardi osoba, najmanje. A to znači da je potrebno 4,57 milijardi doza vakcine. Ako se, opet optimistički, pretpostavi da će dnevno biti izvršeno najmanje dva puta više vakcinacija od maksimuma ostvarenog pre neki dan, sledi da je za to potrebno 194 dana! Pod uslovom da toliki broj vakcina bude dostupan. Raspodela po državama će, naravno, biti neravnomerna.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji