Iz Sandžaka Vučiću poručuju: Što si jeo pitu, jeo si...

Jasno je da ljudi u Sandžaku ne veruju više nikom, a potpuno je jasno i da brojevi umrlih i zaraženih sa kojim se zvaničnici izlazili u javnost nisu bili tačni. Retke su porodice u Sandžaku koje nemaju nekog bliskog ko je preminuo ili bio u teškom stanju tokom epidemije, pa su priče i svedočenja o nedostatku zaštitne opreme, nedovoljnom broju zdravstvenih radnika i urušenom zdravstvenom sistemu u Sandžaku i dalje glavna tema.

Jedan od ljudi sa kojim smo razgovarali kaže da je svima jasno da su za eksploziju epidemije "krivi predizborni skupovi i nedovoljni kapaciteti zdravstvenih ustanova u Sandžaku". I zaista u Sandžaku su izbori bili kao da je sve regularno, ostaće upamćen skok Rasima Ljajića u masu tokom jednog od masovnih skupova koje je ova stranka, inače, koalicioni partner SNS-a organizovala.

Senida Jašarević iz Novog Pazara je sve ovo rekla u lice predsednici Vlade Srbije, kada je ova bila u poseti Sandžaku. Na hodniku bolnice u Novom Pazaru hrabra žena, čija je majka umrla od koronavirusa, tražila je od premijerke da Vlada pomogne i da prestanu da ljude prave budalama i dodala "ne trebaju nam izjave, izbori su prošli. Zar su vam izbori važniji od naših života". Iste te recenice možete čuti na svakom ćošku u Novom Pazaru.

U Sjenici situacija je još gora, jer je tragična smrt dva Sjeničana starosti 46 i 59 godina zapravo najbolji prikaz haosa u kome su se ljudi našli. Naime, ova dva pacijenta su iz Sjenice upućena na lečenje u Užice, i to bolničkim kolima, ali je bolnica u Užicu odbila da ih primi, pa su se oba ova nesrećna čoveka bukvalno ugušila ispred očiju nemoćnog osoblja Doma zdravlja u Sjenici.

Ministar Ljajić je izjavom da je reč o nesporazumu do koga je došlo jer su "u Užicu mislili da u Sjenici postoji odeljenje za smestaj COVID-19 pacijenata" praktično potvrdio da se zdravstveni sistem pod udarom virusa raspao. Nedostatak posteljina, sredstava za dezinfekciju, zaštitne opreme i respiratori koji nisu u funkciji bio je povod da zdravstveni radnici bolnice u Novom Pazaru u znak protesta okrenu leđa predsednici Vlade Brnabić i ministru zdravlja Lončaru. Njihove kolege iz Sjenice koji insistiraju da ostanu anonimni kažu da se situacija smiruje, ali da je kraj još uvek daleko.

Za to vreme članovi bošnjačkih stranaka od  svojih predstavnika traže dve stvari. Traže objašnjenje kako je moguće da je zdravstveni sistem bio u tako katastrofanom stanju, kao i jasan plan kako će obezbediti veći broj zdravstvenih radnika i bolju opremljenost zdravstvenih ustanova u Sandžaku.

Zahtev za pravljenjem regionalnog kliničkog centra je logično rešenje, posebno ako se uzme u obzir broj ljudi u Sandžaku, kao i udaljenost i opterećenost kliničkih centara u koje šalju pacijente iz Sandžaka. Ali, Sandžaklije traže i izvinjenje od svih koji su njih i njihovo ponašanje tokom verskih praznika označili kao glavne krivce za ogroman broj zaraženih i rekordnu smrtnost u tom delu naše zemlje.

Jedan od vernika nam je rekao da je se Islamska zajednica vrlo striktno pridržavala svih preporuka nadležnih, dok se isto to ne može reći za SPC, a ipak nikom nije palo na pamet da verske obrede koji su se služili u pravoslavnim bogomoljama okrivi za porast broja zaraženih u tim sredinama.

Od toga da li će predstavnici dve bošnjačke partije koje su ušle u Skupštinu, Srbije Socijaldemokratske partije - Rasima Ljajića i Stranke pravde i pomirenja - Muharema Zukorlica, uspeti da ove zahteve svojih glasača predstave u Beogradu, zavisi ne samo njihova politička budućnost, već i odnos Bošnjaka prema Vučićevoj državi u kojoj se osećaju zaboravljeni.

Shvatajući ovo Zukorlić preti tužbama protiv onih koji su svojim činjenjem, ili nečinjenjem doveli do sandžačke katastrofe, ali u tome se ograničava samo na svoje političke protivnike na lokalu, a Ljajić objašnjava kome je sve i za gde potpisao dozvolu za izvoz oružja po Vučićevom naređenju i sprema se za novu ministarsku odiseju koju mu garantuje status zaštićenog svedoka u raznororaznim Vučićevim mahinacijama u proteklih osam godina.

A ljudi u Sandžaku sve češće pevuše Vučiću "Što si jeo pitu, jeo si", što je refren koji su prvi pevali novopazarski volonteri kada su istovarali humanitarnu pomoć za njihov grad.