Zaboravljeni heroji

Tog ledenog februarskog dana, na minus 12 stepeni, okupljeni zdravstveni radnici, članovi porodica, građani... upalili su sveće i položili cveće na stepeništu Vlade Republike Srbije. Za svakog preminulog po jedna bela ruža i bela traka sa imenom, prezimenom i titulom.Pročitani su i zahtevi Sindikata lekara i farmaceuta:

- Da se nijedno ime ne zaboravi, da nijedna žrtva ne bude uzaludna, a da oni koji su odgovorni za najveći broj preminulih zdravstvenih radnika u Evropi, verovatno i u svetu budu kažnjeni. Da se porodicama zdravstvenih radnika koji su tokom pandemije umrli na radnom mestu dodele nacionalne penzije, kao i da se obolevanje zdravstvenih radnika od COVID-19 klasifikuje kao profesionalna bolest, kao što je odmah urađeno u nekim zemljama Evrope.Takođe su zahtevani bolji uslovi za rad u kovid jedinicama, da smene ne budu duže od šest časova i da se obavezno smenjuju lekari i sestre na najviše mesec dana, kao i da imaju redovno besplatno testiranja. Neki od zahteva je bio i formiranje radnog tela pri Ministarstvu zdravlja, koje bi se bavilo utvrđivanjem uzroka velike smrtnosti među lekarima i zdravstvenim radnicima i smenu ministra zdravlja.Skoro u isto vreme dok su kolege organizovale pomen preminulim zdravstvnim radnicima, premijerka Ana Brnabić je na obeležavanju Dana državnosti u Orašcu, izjavila je da je "Srbija država koja je zahvaljujući sopstvenim snagama, znanju i naporima postala jedna od najbolje organizovanih na planeti kada je reč o vakcinaciji i borbi protiv kovida 19."

U vreme održavanja pomena, presednik Aleksandar Vučić je povodom praznika Sretenje je dodelio ordenje zaslužnima, među kojima su posthumno bili odlikovani i neki lekari. Predhodno je, za Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 2020. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama koji su se istakli tokom borbe na suzbijanju zarazne bolesti kovid 19.

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su: dr Predrag Kon i dr Mijomir Pelemiš, dok su Orden Karađorđeve zvezde drugog stepena dobili doktori: Branimir Nestorović, Srđa Janković, Branislav Tiodorović, Danica Grujičić i Goran Stevanović.Čim je završen pomen preminulim zdravstvenim radnicima, a okupljeni počeli da se razilaze, brzo su poslali ekipu gradske čistoće čiju su radnici uklonili tek zapaljene sveće i još sveže cveće koje su građani upravo položili.

Taj neljudski postupak vlasti je šokirao i izazvao neviđeni gnev i ogorčenje javnosti. Bio je praznik, neradni dan, sve je bilo uredno ostavljeno i nikome nije moglo da smeta. Mogli su makar da sačekaju prvi mrak pa da onda pokupe ugašene sveće i promrzlo cveće. Trebalo je da pokažu bar toliko pijeteta i poštovanja.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je 12. februara 2021. godine za BBC izjavio da će država po okončanju epidemije "uraditi kompletnu analizu" i proveriti svaki neželjeni ishod.Nijedan od pročitanih zahteva nikada nije bio ispunjen. Kasnije je stigla kvalitetnija zaštitna oprema, napravljena je bolja organizacija rada i nabavljene su vakcine. Narednih meseci je od kovida 19 preminulo još mnogo hiljada građana, mnogo radnika u zdravstvu, a ukupan broj preminulih lekara do sada je 147.

Udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida (UPK) i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLF) su čitave dve godine pokušavali da se izbore za ideju da maloletna deca preminulih lekara dobiju stipendije do kraja redovnog školovanja, iz fondova bogate Lekarske komore. Mnogobrojni apeli, peticija koju je potpisalo preko 6.500 građana i 1.600 lekara ostala je bez odgovora. Svi su ostali nemi i gluvi pred tim zahtevima. I lekarska komora i Ministarstvo zdravlja i Vlada i predsednik republike. I ne samo to, od nacionalnih heroja sa početka epidemije postali su vrlo nepoželjna i tema koja se izbegava.

Bivši gradonačelnik Beograda prof.dr Zoran Radoičić je jednom prilikom izrazio žaljenje zbog smrti nekoliko kolega. Dr Predrag Kon, član Kriznog štaba i vodeća ličnost za kontrolu epidemije, izjavio je da su se lekari zaražavali od korone na pauzama za kafu. Najdalje je otišla sadašnja ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić u jednoj predizbornoj debati, kada je tražila dokaze da je ijedan lekar preminuo baš od kovida 19.Od ovog komemorativnog skupa su prošle dve duge i teške godine sa kovidom i sa bezbroj drugih problema. Smrtnost građana i zdravstvenih radnika od kovida 19, koja je najviša u Evropi i svetu, prestala je da bude tema. Srbija je zemlja navikla na smrt i nisku cenu ljudskih života. Osim demografa, broj smrtnih ishoda zanima samo još one koji su izgubili neku blisku osobu ili člana porodice. Po izveštajima, 2021. godina je bila najsmrtonosnija godina u Srbiji još od Drugog svetskog rata. Ali to nije poželjna tema za priču jer predstavlja poraz zdravstvenog sistema, poraz društva i države.

Krajem 2021. godine Lekarska komora je odlučila da dodeli solidarnu pomoć deci preminulih zdravstvenih radnika, i to po 40.000 dinara godišnje do njihove osamnaeste godine.Neutešne porodice se snalaze, kako koja. Deca odrastaju, svako sa svojim problemima i patnjom. Roditelji znaju da o svojoj deci moraju sami da brinu i odavno su shvatili da od države ne treba ništa da očekuju. A tu ponižavajuću milostinju, od bogate i bahate Lekarske komore, koja vređa inteligenciju i zdrav razum, ne žele ni da traže ni da prime.

Šta je ostalo posle svega? Jedan predivan mural na zidu škole gde je učio dr Nenad Maksimović, anesteziolog za kojim je plakala cela Srbija jer je bio divan čovek, izuzetan lekar sa strašnom životnom pričom. Mnoge pacijente je vratio u život, a svoj je izgubio u 37. godini. Dr Nenad Maksimović ima mural na zidu svoje škole, ali nema fond koji je trebalo da nosi upravo njegovo ime i koji bi služio za stipendiranje dece lekara preminulih od kovid 19.Ostaje je i jedna ulica u Čačku koja vodi do bolnice i koja se zove Ulica Dr Slobodana Blagojevića.

To su samo neki od bezbroj dokaza vrednosnih sistema Lekarske komore i Ministrastva zdravlja i društva i države u celini. Ostaje patnja porodica, njihova i sećanja nekih od nas.Ostaje bruka i sramota jedne države i društva. Ali, ostaje i sve zapisano i dokumentovano, za sud istorije i budućih generacija.

"Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka".

 Dr Slavica Plavšić