Tuberkuloza kod dece

Tuberkuloza je zarazna, epidemijska bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis. Srbija spada u zemlju sa niskom stopom obolevanja od tuberkuloze, koja poslednjih godina iznosi oko 9-10 na 100.000 stanovnika. U Beogradu je 2019. godine broj lečenih pacijenata od tuberkuloze bio 164 ( stopa 10). Slični su podaci i za druge delove Srbije, a za 2020. godinu još uvek nisu statistički obrađeni. U Novom Pazaru godišnje od tuberkuloze oboli oko 50 osoba, a tokom prošle godine potvrđeno je oko 30 obolelih.

Faktori rizika za nastanak tuberkuloze su: dugotrajan i ponavljan kontakt sa obolelom osobom, bilo koja imunokompromitujuća stanja, neuhranjenost, konzumiranje cigareta, alkohola i/ili narkotika, HIV infekcija. Takođe, od tuberkuloze najčešće obolevaju socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici i osobe koje žive u zajednici sa tuberkuloznim bolesnikom.Izazivača tuberkuloze je 24. marta 1882. godine otkrio nemački lekar i mikrobiolog Robert Koh pa se zato ovaj bacil naziva još i Kohov bacil. 1905. godine Robert Koh je dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće. SZO je 24. mart proglasila za Svetski dan borbe protiv tuberkuloze.

Bolest je uglavnom lokalizovana u plućima, ali može zahvatiti i druge organe i tada je reč o vanplućnoj tuberkulozi koja najčeće zahvata: plućnu maramicu, limnfne žlezde, kožu, mozak, moždane opne, bubrege, creva, oči, kosti, itd. Posebno težak oblik bolesti je milijarna tuberkuloza. Tada se bakterije šire krvotokom iz pluća i zahvataju i druge organe. Ovaj oblik bolesti je jedan od najtežih, a smrtnost iznosi oko 30 odsto čak i kada se leči. Smrtonosni oblik posebno kod nevakcinisane dečje populacije je i tuberkulozni meningitis. Nije iskorenjena ni koštano-zglobna tuberkuloza.
Zaraza ne znači i bolest, a samo kod 10% onih koji se inficiraju, razvija se i bolest- aktivna tuberkuloza. Da li će do zaražavanja i oboljevanja doći, zavisi s jedne strane od samog uzročnika, a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.Najčešći simptomi tuberkuloze su sasvim nespecifični : malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi. Referentna ustanova u regionu za lečenje tuberkuloze kod dece je Odeljenje za dečju tuberkulozu pri bolnici za dečije plućne bolesti KBC „Dr Dragiša Mišović“.

Simptomi bolesti kod dece su isti kao kod odraslih, ali se radiološka slika razlikuje. Glavna teškoća u dijagnozi tuberkuloze kod dece je vezana za dokazivanje bacila tuberkuloze u sputumu ili kulturi, s obzirom da najveći broj dece sa aktivnom tuberkulozom slabije izbacuju bacile u spoljašnju sredinu (nemaju bacilarnu bolest) i retko su zarazna.Tuberkulinska proba (PPD proba; Mantoux proba) je kožni test koji, uz dostupne metode, može pomoći u postavljanju dijagnoze. Tuberkulinskim kožnim testom se meri induracija kože kao posledica reakcije kasne preosetljivosti posle intradermalne injekcije prečišćenog proteinskog derivata (PPD).Poslednjih godina razvijeni su testovi za dokazivanje tuberkuloze iz uzorka krvi, ali još uvek ne postoji dovoljno iskustva sa njihovom primenom, pa ih savremene smernice za dijagnozu TB ne preporučuju za rutinsku primenu kod male dece.

Bolničko lečenje dece traje dugo, od tri do šest meseci, pa je zbog toga ovoj deci obezbeđeno i redovno praćenje nastave. Obolela deca su najčešće školskog uzrasta, i oni ništa ne propuštaju od gradiva zahvaljujući nastavnicima iz Specijalne škole „Dragan Hercog“ koji dolaze u bolnicu i drže im časove. Lečenje TB kod dece je slično kao kod odraslih, samo se doza lekova prilagođava njihovoj težini. Dakle, standardizovano, što znači da se prva dva meseca daju četiri tuberkulostatika prvog reda, a narednih šest meseci se nastavlja lečenje sa dva osnovna leka.