Ruska diplomatija na Vučićevom slepom koloseku

Artjomenko navodi da je "prebijanje, hapšenje i proterivanje službenika političke kancelarije UNMIK-a, pukovnika Mihaila Krasnoščekova, od strane specijalnih snaga kosovske policije, ROSU, trebalo je da bude znak za opštu uzbunu i kontra-akciju kako Ruske Federacije, tako i rukovodstva Republike Srbije. Nažalost, obe strane nisu reagovale na adekvatan način, čime su širom otvorili vrata daljoj nesmetanoj eskalaciji otvorenog albanskog terora i ponižavanja ruskih diplomata i diplomatije na Kosovu i Metohiji i regionu".

Autor dalje navodi i srpskoj javnosti nepoznate i vešto sakrivene informacije da su nedavno iz srpske AP KiM separatističke "vlasti" proterale još trojicu ruskih diplomata, od kojih su dvojica radnici ruskog MID-a u Srbiji, a jedan diplomata u UNMIK-u, sve pripremajući teren za završni udarac Rusiji na AP KiM, a to je proterivanje šefa Kancelarije ambasade Ruske Federacije u Srbiji, Priština, Andreja Šugurova.

Artjomenko postavlja logično pitanje – zašto se predsednik Srbije, njegova "Srpska lista", niti bilo koji državni organ, ili predstavnik Republike Srbije, nikada nisu oglasili, a kamoli usudili da preduzmu kontra mere, iako se sve dešava na teritoriji države Srbije, a pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija i zašto je izostao koordinirani odgovor na liniji ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, srpski MIP, ruski MID, Savet bezbednosti UN? "Tako je sav svet mogao da se smeje sterilnoj moći svetske sile koja ne zna kako da parira kosovskim Albancima...koji igraju ruski rulet sa UNMIK-om i diplomatama iz ruske ambasade u Srbiji", zaključuje autor.

U svojoj analizi rezultata zvaničnog ruskog prisustva u Srbiji, Artjomenko se osvrnuo na medijske izveštaje sa mnogobrojnih sastanaka Aleksandra Vučića i Bocan-Harčenka, podvlačeći da se stvara medijska slika najvišeg stepena harmonije i razumevanja uz fantastične međusobne odnose.

Ali, po Artjomenku, to je lažna fasada iza koje se krije nesposobnost ruskog ambasadora koji je u Srbiju poslat sa oreolom "vrhunskog eksperta čiji će dolazak znatno doprineti stabilizaciji i podršci Srbiji, posredno stabilizaciji prilika na Balkanu i povratku ruske diplomatije u taj krizni region", a doživeo je da mu ispred nosa proteraju već četvoricu diplomata.

U tekstu na ruskom jeziku dalje se navodi da: "Vučić čini sve da uništi Srbiju, odvoji AP KiM, prizna Kosovo, formira Veliku Albaniju, izmeni etničku strukturu Srbije naseljavanjem etničkih Albanaca, rasformira Republiku Srpsku i ukloni Milorada Dodika, te ustoliči Kristijana Šmita u unitarnoj Federaciji BiH.... uz uvođenje sankcija Belorusiji", nazivajući ambasadora Bocan-Harčenka "još jednim pionom na tabli Vučićevih zloupotreba".

Artjomenko na kraju izvlači čitav niz zaključaka: da su strane diplomate u Srbiji "opijeni slatkim životom čemu ih Vučićeva aparatura podstiče", a "u zamenu izvestioci svojim centralama šalju lažnu sliku zlatnog doba Srbije", iz čega Vučić "crpi virtualni legalitet i legitimitet, koji koristi za nastavak pljačke i razaranja Srbije i miniranje ruskog prisustva na Balkanu".

Na kraju, Artjomenko postavlja pitanje "da li Aleksandar Bocan-Harčenko radi u korist Rusije, Srbije, Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava, ili možda pod Vučićevim pritiskom implementira skrivenu agendu blamaže i ponovnog slabljenja ruske diplomatije?", uz osvrt na eventualnu Harčenkovu ulogu u davanju agremana novom ambasadoru Republike Srbije u Ruskoj Federaciji, Momčilu Babiću, koji je "poznati preletač", upoređujući ga sa Markom Đurićem.

Obzirom da je ova analiza stanja ruske diplomatije u Srbiji objavljena na sajtu ruske federalne informativne agencije, jasno je da je Moskva "pročitala" Vučića, a šta će uraditi sa ambasadorom u Srbiji ostaje da se vidi, jer trenutno su daleko važnija zbivanja u Kazahstanu, Belorusiji i Ukrajini. U tom smislu "žrtvovanje" četvorice diplomata izgleda kao nebitan lokalni trošak koji će možda doći na naplatu kada "Kosovo" bude tražilo stolicu u UN.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN