Jedinstveni protiv tiranije i mafije

Kako neko ko je rođen u Srbiji može biti jedinstven sa prodavcima herojstva Mišićevih i Stepinih pukova. Kako neko može biti jedinstven sa bilo kim ko je Gazimestan menjao za Bambilend, sa nekim ko je Pećku patrijaršiju trampio za stan od dva ara. Ima li jedinstva sa onima koji su portu Visokih Dečana pretvorili u parking za NATO tenkove. Kako se ujediniti sa nekim ko bi juče da zadijaspori Bogorodicu Ljevišku, danas da razgraniči Gračanicu i Studenicu, a već sutradan da razdvaja Studenicu i Ravanicu.

O kakvom jedinstvu pričati sa onima koji su svojom politikom uspeli ono što ni Paveliću nije pošlo za rukom i kamom u njoj, sa sve Jasenovcem i Crnom legijom. O kakvom jedinstvu i Danu srpske zastave možemo uopšte razgovarati sa onima koji su tu srpsku zastavu natopljenu krvlju heroja sa Košara skinuli sa Prokletija ne bi li tamo poboli zastavu OVK. Kako slaviti dan srpske zastave sa onima koji su tu zastavu bacili pod noge kad god su mogli. Kako uopšte graditi jedinstvo sa nekim ko se sa onoliko žara i strasti u Skupštini Srbije borio da himna Bože pravde ne bude srpska himna, da grb sa belim orlom, štitom i ocilima ne bude srpsko obeležje.

Šta tek kazati o pravljenju bilo kakvog jedinstva sa inspiratorima ubistva Olivera Ivanovića, sa onima koji su pijanstvom proslavili ubistvo Zorana Đinđića, sa onima koji su punili redenike ubicama Slavka Ćuruvije. Ima li jedinstva sa onima koji su štanglama razbijali glave političkih oponenata, koji su Velju Nevolju slali da rastura opozicione skupove, kojima je fantomka a ne šajkača narodna nošnja.

Kako graditi jedinstvo sa onima koji su Srbiji skinuli jelek i anteriju i obukli je u crninu. Kako demonstrirati jedinstvo sa nekim ko bi Rađevinu u Jalovište da pretvori, kome je Srbija samo parče zemlje za prodaju, a ne očevina i dedovina, kostima predaka omeđena i krvlju njihovom osveštana. Kako i oko čega se ujediniti sa nekim ko bi na referendumu da odluči čija je ovo zemlja. Završen je taj referendum još na Kosovu polju pre šest vekova, potvrđen na Mišaru i Ivankovcu, overen na Ceru i Kolubari. Još se krv nije osušila sa zavetnog pečata srpstva kojim je potvrđeno čija je Srbija.

Svi mi koji osuđujemo i javno govorimo o zlodelima mafijaškog i izdajničkog režima, smo jedinstveni u ljubavi prema Srbiji. Svi mi koji ne pristajemo na poniženje, svi mi koji ne damo na Srbiju i sebe, svi mi koji pitamo gde su dva minuta snimka iz Doljevca, svi mi koji se ne plašimo mlina iz Ritopeka i duge devetke iz Kosovske Mitrovice, svi mi koji ne damo da se Srbija udavi u moru naprednog blata, mulja i kala, svakoga dana slavimo Dan srpskog jedinstva i srpske zastave. To činimo na svakom protestu, na konferencijama za novinare protiv ovog mafijaškog i izdajničkog režima, na trgovima i ulicama, visoko i ponosno podignute glave, braneći dostojanstvo naše otadžbine i njenih znamenja.

Svi mi vaspitavani na primerima čojstva i junaštva naših predaka, na rečima nezaboravnicama solunskih jurišnika, svi mi kojima kraj kandila u kućama sijaju Albanske spomenice i Obilićeve medalje za hrabrost, svi mi kojima sa zidova soba lepršaju beli orlovi sa mačevima, svi mi koji zagledani u zvezdani svod u koji dok gledamo znamo da je mnogo zvezda na nebu, ali je samo jedna i najsjanija Karađordeva zvezda, u ime slobode ne pristajemo da budemo jedinstveni sa bezumljem, izdajom, prostotom, nasiljem, nepravdom i lažima.

I zato u ime slobode, u ime nacionalnog jedinstva i srpske zastave:

"Dole Tiranin! Dole šef mafije!

Živela slobodna Srbija!"

Srđan Milivojević, član Glavnog odbora Demokratske stranke, unuk Božidara Milivojevića, heroja oslobodilačkih ratova 1912-1918, komandanta Jurišnog bataljona 10. pešadijskog puka