Srpski fudbal u raljama vlasti i kriminalaca

Ne tako davno Aleksandar Vučić je priznao da Srbija nema snage da se suprotstavi navijačkim grupama. Prema izveštajima iz medija, vođe navijača su po difoltu osobe koje se bave kriminogenim delatnostima. I to sve i nije tako nepoznato. Vuče se ova priča još od početka devedesetih i Željka Ražnatovića Arkana, koji je najpre bio vođa Zvezdinih navijača "Delija", a nešto kasnije i vlasnik Fudbalskog kluba Obilić, koji je, gle čuda, 1998. godine osvojio titulu prvaka države i igrao protiv slavnog Bajerna iz Minhena u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

A, onda se sve to apdejtovalo. Pored nasilja, kada je umelo da bude i mrtvih, "navijači" su se sve aktivnije povezivali sa kriminalnim klanovima i još više sa samom državom. Kako su im poslovi rasli, tako su bili sve nedodirljiviji za državu. Često su igrači i treneri bili ti koji su se tresli pred tim i takvim navijačima, delili su lekcije, određivali ko, šta, gde i kako. Mimo državnih organa, tačnije policije, unosili su se nedozvoljeni rekviziti na stadion. Svačega je tu bilo.

Nadimci sve kažu: Sale Mutavi i Velja Nevolja

Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast situacija u takmičenjima se naglo promenila. Najpre je Crvena zvezda morala da postane tim broj jedan i u fudbalu, i u košarci. Državna preduzeća su se naglo preokrenula i dotadašnji crno-beli dres su zamenili sa crveno-belim. Do dolaska SNS-a na vlast fudbaleri Partizana su bili prvaci Srbije šest godina uzastopno. Poslednja četiri fudbalska prvenstva osvaja Crvena zvezda. Još je jasnija situacija u košarci.

Do drastičnih promena je došlo i na tribinama. O tome je više puta govorio najuspešniji trener KK Partizan i nekadašnji selektor reprezentacije Srbije, te Bosne i Hercegovine Duško Vujošević. Prema njegovim rečima, upravo je Vučić instalirao vođe navijača crno-belih. Jedan od njih, Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, bio je navijač Crvene Zvezde, a zatim vođa navijača Partizana. Neko je, opisujući ovu situaciju, napisao da je Sale Mutavi rođen kao navijač Zvezde sa severa, a ubijen kao vođe navijača Partizana sa juga.

Država Srbija je direktno uticala da na mesto vođe navijača Partizana dođe upravo Sale Mutavi, bez obzira na to što je već uveliko policija imala dosije o njemu. Posle njegove likvidacije, vođa navijača je postao sada već uhapšeni Veljko Belivuk, poznatiji kao Velja Nevolja. Tek o njegovim kriminalnim aktivnostima postoji zapisa i zapisa. Na kraju se država obračunala sa njim.

Transferi, mahinacije, državni sponzori…

Nije to učinila kada su na Velju Nevolju državu upozoravali novinari nezavisnih medija ili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Velji nije smela da fali dlaka sa glave, a onda se desilo to što se desilo. Velja Nevolja je predstavljen kao vođa organizovane kriminalne grupe, a bio je vođa navijača kojeg je na tribine dovela država. Za njega se isto pričalo da nije originalni navijač Partizana, već da je bio navijač beogradskog kluba Rad. I da ne pričamo o tome da je Velja Nevolja, sa svojim momcima sa tribina, obezbeđivao inauguraciju Vučića.

Kada je reč o navijačima Crvene zvezde, dolaskom SNS-a na vlast dešava se legalizacija njihovih poslova. Postoji, naime, firma koja se zove Ultra kop, čiji je vlasnik, prema pisanju Insajdera, vođa navijača Crvene zvezde Ultra bojs Marko Vučković. Ta firma redovno dobija poslove od javnih preduzeća u Srbiji koji su neretko i sponzori crveno-belih. Postoji i firma Gama solution, iza koje stoji pripadnik navijačke grupe Ultras Dragan Vasić Gaga, koja dobija poslove od Narodne banke Srbije.

Na čelu oba kluba nalaze se provereni kadrovi. Predsednik Partizana je Milorad Vučelić, a Crvene zvezde Zvezdan Terzić, koji je svojevremeno osumnjičen za malverzacije oko transfera fudbalera OFK Beograda. Krio se u Crnoj Gori, a onda se, posle dve i po godine skrivanja, predao srpskoj policiji. Iako je suđenje bilo u toku, Terzić je od 2014. godine na čelu FK Crvena zvezda. I dalje je bez presude.

Ko bi se olako odrekao tolikog novca?

Kada se malo zađe u unutrašnjost Srbije, situacija je još gora. Lokalni moćnici, bilo da se radi o SNS-u, Socijalističkoj partiji Srbije ili nekom drugom koalicionom partneru vlasti, vedre i oblače. Čak i privatne preduzetnike, neretko, ucenjuju ne bi li finansirali klubove. Na čelu Fudbalskog saveza Srbije je do skora bio Slaviša Kokeza, neko ko je tu funkciju zavredio time što je štitio Vučića i Tomislava Nikolića na protestima zbog hapšenja Radovana Karadžića.

Kokeza je smenio sa mesta selektora reprezentacije Srbije Slavoljuba Muslina, koji je izborio odlazak Srbije na Svetsko prvenstvo u Rusiju 2018. godine samo zato što nije hteo da na prvenstvo povede igrače koji su mu suflirani iz državnog vrha. To su bili igrači koje je trebalo prodati posle prvenstva i u čije transfere je trebalo da budu umešani i državni funkcioneri. Na najvažniju svetsku fudbalsku predstavu Srbiju je, umesto Muslina, vodio Mladen Krstajić, koji pre toga nije trenirao nijedan klub.

Jedan od razloga za kriminal u fudbalu su transferi igrača u inostranstvo. Radi se o ozbiljnim novcima i vlast tu ne želi da prepusti slučaj nikome drugom. Zato se grčevito drži svih tih klubova i ne dozvoljava privatizaciju sportskih klubova. Jednostavno, partije na vlasti ne žele da izgube uticaj nad tim tokovima novca, a pride i kontrolišu uzvikivanja sa tribina koja mogu da budu inicijalne kapisle za promene.

Neće predsednik sam protiv sebe…

Imajući sve ovo u vidu, Srbija će teško uspeti da amortizuje bruku o kojoj se sve glasnije priča u Evropi, a tiče se nameštenih utakmica. Svaki od tih lokalnih moćnika želi svoj klub da zadrži u najvišem rangu takmičenja. Zato se kupuju, prodaju svi oni koji su voljni da uzmu pare, uključujući i trenere, igrače, delegate, sudije… Problem je što svet to vidi i sada se o tome priča. A, nije u pitanju sitni kriminal. Kada bi samo neko od svih tih prodatih fudbalera progovorio, mnogi moćnici srpskog fudbala bi završili iza rešetaka. Ovako svi ćute, jer su svi namireni.

I tako će da bude sve dok neko jednog dana ne bude odlučio drugačije. Vučić je obećao, ali nas je mnogo puta žedne preneo preko vode. Nema razloga da sada bude drugačije, jer ako je on država, a jeste, to bi onda bio obračun sa samim sobom.

Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)