LIČNI STAV Jovan Ličina: Zbog čega je lustracija neophodna

Razlika između sistema i nesistema je u tome što sistem počiva na jasnim pravilima. U okviru tih pravila podsistemski akteri postupaju i nepoštovanje pravila se kažnjava. U državi su pravila Ustav, zakoni i podzakonski akti. Kada podsistem preuzme sistem, pravila se selektivno primenjuju, izvrgavaju se ruglu ili se direktno ne poštuju. Posebno je za državu opasno to što to čine upravo oni koji bi trebalo da budu garant poštovanja pravila. Njihovo nepoštovanje pravila se ne kažnjava. Pravila više nisu u zakonima već u političkoj volji.

Postoji jasno pravilo da guvener Narodne banke Srbije ne sme da bude stranačka ličnost? Nikakav problem, Jorgovanka Tabaković će da zamrzne stranačku funkciju i onda nije stranačka ličnost. Biće guvernerka Narodne banke Srbije. Isto pravilo postoji i za Bezbednosno- informativnu agenciju? Neka i Bratislav Gašić učini isto. Postoji pravilo da država ne sme da ima udeo u medijima? Nikakav problem, državno preduzeće Telekom Srbija će da plati 200 miliona evra kompaniju koja vredi višestruko manje, a čiji je vlasnik lice blisko vlastima i onda će ta kompanija tim novcem da kupi dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Ili će na isti način preko posrednika kupiti "Kurir". Telekom Srbija je, inače, u dugu neverovatnih milijardu i dve stotine miliona evra i ne postoji niti jedan jedini zdravorazumski poslovni motiv da učini to što je učinio.

Zbog čega se u ovim slučajevima zakon izvrgao ruglu? Zbog toga što je to u interesu podsistema. Da li je time urušen sistem? Apsolutno jeste. U drskosti se, međutim, ne staje na samom izvrdavanju zakona. Pravila se i direktno ne poštuju.

U Ustavu Republike Srbije piše da je "Pokrajina Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije" i da iz toga "slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji"? Baš nas briga, potpisaćemo Briselski sporazum i predati na severu pokrajine sve funkcije države Srbije prištinskim vlastima. Postoji pravilo da lično ime ne može da stoji u imenu izborne liste? Šta nas briga, mi ćemo se na izborima kandidovati kao "Aleksandar Vučić – za našu decu". U zakonu stoji da su mediji u obavezi da objavljuju demanije ukoliko iznesu neistine? Ili da su televizije sa nacionalnom frekvencijom dužne da, baš zbog toga što koriste nacionalnu frekvenciju kao javno dobro, istinito i objektivno informišu javnost dajući mogućnost svim akterima da iznesu svoje stavove? Ne zanima nas šta piše u zakonu, ovo je interes naše grupe.

Postoji niz sličnih primera poznatih široj javnosti. Jednostavno, pravila se sklanjaju u stranu svaki put kada je procena da to ne odgovara interesu podsistema i posmatraju se kao sredstvo, a ne kao cilj. Samim tim, sistem koji počiva na pravilima više ne postoji. Jedan od poslednjih primera vrhunskog cinizma i toga kako stvari izgledaju u nesistemu je izjava ministra unutrašnjih poslova, Aleksandra Vulina, koji je rekao da je predsednik države sigurno u pravu kada kaže da je prisluškivan, a da je sada na policiji da to istraži.
Druga najznačajnija posledica preuzimanja sistema od strane podsistema je stvaranje opasnih i radikalnih podela u društvu. Funkcija političkih stranaka je izražavanje političke volje onih ljudi koji za njih glasaju u okviru političkog sistema. Koliko god se ne slagali sa time šta pojedini političari pričaju, uvek mora postojati svest da iza toga šta oni govore stoji određen broj ljudi koji u tim rečima prepoznaju svoj politički stav.

Postulati postupanja Srpske napredne stranke su uništavanje konkurentnih političkih stranaka, na svaki mogući način - cenzurom, medijskim hajkama, finansijskim iznurivanjem, crnom propagandom, pa često i unajmljivanjem kriminalaca za "specijalne zadatke" poput pretnji i fizičkog zastrašivanja i napada. Kada su konkurentne stranke na izmaku, prinuđene da se bore za opstanak, a njihovi birači demotivisani i pasivizirani, preuzimanje sistema je dovršeno. Tada ne postoji nikakva prepreka da se na isti način vlast obračuna sa "neposlušnim" novinarima, profesorima, glumcima, javnim ličnostima i bilo kim drugim ko je procenjena opasnost za remećenje duševnog mira uzurpatora sistema. Zbog čega je to loše, osim za te stranke i pojedince?

(Samo)obmana podsistemskog uzurpatora sistema da je on zapravo sistem, odnosno jedne stranke da je država, proizvodi dubinsku društvenu podelu. Koristeći praktično neograničene državne i finansijske resurse, Srpska napredna stranka svaku kritiku svoje politike predstavlja kao napad na državu i/ili naciju. Izjednačujući sebe sa državom na kratak rok jačaju svoju partikularnu političku poziciju, ali na srednji i duži rok čini jednu užasnu stvar za svako društvo – urušavaju legitimitet same države.

Ilustrativan je primer upravljanje krizom izazvane virusom Kovid-19. Zarad jačanje političke pozicije podistema u susret izborima sistem je iskorišćen na taj način da je potpirivao strahove, manipulisao brojevima stradalih i služio političkoj kampanji državnog vrha – ponovo, kršeći brojna pravila. Kada se ispunila svrha jačanja političke pozicije na tim izborima, sistem je potpuno izgubio legitimitet da se na dalje bavi krizom. Pošto je zarad političke koristi uveo vanredno stanje i zabranu kretanja kada je bilo na desetine puta manje zaraženih nego nakon izbora, država nije imala legitimitet da uvede bilo kakve mere kada je to bilo potrebnije. Pokušaj je završen nakon petodnevnih protesta, tokom kojih je protiv demonstranata korišćena policija, vojna policija, specijalne jedinice, psi, konjica i borbena vozila, povlačenjem najave o uvođenju novih mera u cilju sprečavanja širenja virusa. Direktna posledica gubitka legitimiteta države su stotine i hiljade preminulih od virusa.

Šta je rešenje?

Naše društvo je već jednom u ovom veku propustilo da kazni one koji su urušavali sistem, podređujući ga sebi. Zbog toga i jesmo u situaciji da isti čovek koji je tada gasio medije koji nisu bili po ukusu tadašnjeg podsistema sada gasi čitave delove društva koji mu ne odgovaraju. Na bazičnom nivou, strah od kazne je najbolje sredstvo odvraćanja od nezakonitih postupaka. Zbog toga je od suštinske važnosti da se odmah nakon promene vlasti sprovede dubinski postupak lustracije i kažnjavanja svih koji su urušavali sistem i državu, zloupotrebljavali zakone ili postupali protivzakonito sa pozicija moći. Iako zvuči jednostavno, to je užasno težak zadatak za svako društvo. Međutim, dok se lustracija ne sprovede, mi ćemo slati pozitivan signal svakom sledećem izabranom kandidatu da bez ikakvih posledica može da zloupotrebljava svoju političku moć i gazi zakon. Sledećeg autokratu ne smemo sebi da dopustimo.

Jovan Ličina, član Predsedništva Stranke slobode i pravde