Demokratija jednako budućnost

Jedna od tih prepreka je istorijsko nasleđe , jer ovo što se dešava danas nije incident u novijoj srpskoj istoriji. Već polovinom 19 . veka u Srbiji se naziru dve tendencije, dva civilizacijska okvira, dva različita spoljnopolitička oslonca.Liberalna i narodnjačka ideologija, individualizam i kolektivizam, Zapad i Istok. U Srbiji je dominantno preovladao ovaj narodnjački kontekst. Preovladao je kolektivizam i uticaji sa Istoka.

Društvo sklono populizmu, slabih institucija, raširenog siromaštva, društvo uplašeno od promena , otvorenosti, sa osećajem stalne ugroženosti, pasivno, koje se zadovoljava malim potrebama, bilo je samo po sebi prepreka. U tom miljeu teče politički život u Srbiji, nažalost i danas. 

Od političkih organizacija, posebno demokratskih provenijencija, se očekivalo da će rešavanju ovog zadatka doprineti najviše.Do nekih pomaka je došlo(2000-2012.g) , ali proces nije završen do kraja. Mora se priznati da u takvim uslovima nije bilo lako menjati stvari. Za to je potrebno i vreme. Greške su bile neminovne. Naprosto, članovi stranaka su takođe bili deo tog miljea i tog političkog nasleđa. Da, bilo je i mnogo pojedinaca u tim organizacijama koji su svesno svoju ulogu odigrali na vrlo problematičan način, gledajući pre svega lični, a ne opšti interes.

Na putu demokratizacije društva očekivala se podrška zemalja drugačijeg konteksta(Zapad,liberalizam, individualizam), onog koji je za sada uglavnom neželjen u Srbiji. Međutim, ona nije bila iskrena i zasnovana na principima.Takva neprincipjelna politika u ovom trenutku doživljava svoj vrhunac i proizvodi ogromnu štetu. Postavlja se realno pitanje, da li je uopšte moguće sanirati posledice takve politike.

U procesu demokratizacije jedne zemlje, njena elita(Akademija, Univerzitet, Instituti, umetnici...)igra važnu ulogu. U Srbiji, ona je zakazala. Apsolutno nije odigrala ulogu koja se od nje očekivala.To posebno važi za prethodni period od nekoliko godina. Činili su to pojedinci , pripadnici te elite, ali to nije bilo dovoljno ili još uvek nije.

Dakle, političke organizacije nedovoljno spremne, neiskrena podrška zapadnih zemalja, uglavnom pasivna i prilično nacionalno određena intelektualna elita, negativan istorijski kontekst, loša uloga većine medija, sve su to razlozi zbog kojih imamo ovaj politički ambijent iz koga na prvi pogled nema izlaza. Ipak, promene su neminovne i spolja i iznutra, jer sve drugo je nastavak procesa truljenja društva i države. A znamo kako se svaki proces truljenja na kraju završi. Zato je neophodno menjati kontekst, menjati milje.

Tu na scenu stupaju demokratski osvešćeni građani koji kroz različite akcije i načine delovanja kreću u političku borbu kako bi zaštitili svoje interese. Nedvosmisleno se vidi da u ovoj zemlji ima dovoljno slobodnih ljudi koji jako dobro shvataju trenutak , koji znaju ko je nosilac suvereniteta i kako sistem mora da funkcioniše i koji su svesni da bez demokratije, vladavine prava i jakih institucija, ova zemlja nema budućnost . Međutim, tokom građanskih protesta u poslednjih nekoliko godina jasno se uočilo da oni moraju dobiti političku i organizacionu podršku .Da li će ta podrška stići od političkih organizacija, pitanje je o kome ti građani treba da odluče, ali i političke organizacije. Po mišljenju mnogih, to bi trebalo da budu stranke, ali pre toga ujedinjene, sa jasnim političkim idejama, koje su izvukle pouke iz prethodnog perioda.

Proces demokratizacije Srbije je neophodno sprovesti do kraja. To je , konačno, jedini put na kom Srbija prekida potpunu devastaciju društva i države koju gledamo uživo. Da bismo postigli cilj, birajmo sredstva, isključivo demokratska.

Da li će se tom procesu u većem broju priključiti i najugledniji slojevi našeg društva i da li će stići podrška spolja, videćemo.Njihova pomoć je jako važna i korisna.Proces se tako ubrzava, a vreme nije nas saveznik. Nadamo se da će pobediti principi i ideje, a ne prolazni interesi. Verujemo da će na pitanje demokratija ili stabilnost naš zajednički odgovor biti demokratija.

Mišo Marković, dip. istoričar, predsednik OO Demokrotske stranke, Požega