LIČNI STAV Boris Malagurski: Jedino rešenje koje Zapad smatra konačnim je da Srbija prizna Kosovo | Kolumne | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

Boris Malagurski [ Izvor: Raša tudej ]

20. 10. 2020. 15:39 3

LIČNI STAV Boris Malagurski: Jedino rešenje koje Zapad smatra konačnim je da Srbija prizna Kosovo

Za Zapad, jedino konačno rešenje kosovskog pitanja bilo bi priznavanje Kosova od strane Srbije kao nezavisne države - drugi aspekti „normalizacije“ o kojima se govori samo su detalji.

Kada se predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prošlog meseca sastao sa Donaldom Trampom radi potpisivanja sporazuma usmerenog na normalizaciju odnosa između Srbije i njene otcepljene pokrajine Kosovo, mnogi analitičari su u tome videli promenu spoljne politike Srbije, koja je tradicionalno bliska Rusiji.

Zaista, Trampov specijalni izaslanik za razgovore između Srbije i Kosova, Ričard Grenel, izjavio je da je sporazum "udaljavanje Srbije od Rusije diverzifikacijom izvora energije“ koja je definisana u sporazumu.

Ranije ovog meseca, Vučić se sastao sa specijalnim izaslanikom EU za Kosovo, Miroslavom Lajčakom, i predstavio plan za sprovođenje "sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine". Da li to znači da Vučić veruje da Vašington Srbiji može ponuditi više od Moskve, bar u pogledu rešavanja statusa Kosova?
Kosovo, koje je pod upravom UN-a od NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, veći deo Zapada priznaje kao nezavisnu državu, uprkos Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a, koja Kosovo potvrđuje kao deo Srbije.

Jedan od glavnih branitelja ove rezolucije i stava Srbije o Kosovu u međunarodnoj areni je, u stvari, Rusija - bezuslovno. Zapad se, s druge strane, nada da će se Srbija pridružiti njegovom sastavu i odreći se svoje južne pokrajine zbog izgleda da će je Zapad smatrati svojim delom i da će živeti kao što žive na Zapadu.
Međutim, mnogi Srbi se još uvek sećaju neispunjenih obećanja koja je Zapad dao u vezi sa članstvom Srbije u EU u zamenu za potpunu saradnju sa Haškim tribunalom, koji je Srbe u velikoj meri osudio za ratne zločine tokom devedesetih i uglavnom pustio sve ostale.

Srbiji je rečeno da treba samo da uhapsi i izruči bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da bi se otvorila vrata EU. Vrata su ostala zatvorena i još uvek su bila zatvorena nakon što su slična obećanja data u pogledu bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića. Sada je novi "poslednji uslov" - rešavanje kosovskog pitanja.

Jedino rešenje koje Zapad smatra konačnim je da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Kad god EU ili SAD govore o drugim pitanjima normalizacije, oni su samo detalji ka „uzajamnom priznavanju“.Predsednik Srbije je u nekoliko navrata rekao da neće popustiti zapadnim zahtevima za priznanjem, ali i dalje učestvuje u pregovorima o normalizaciji i već je signalizirao da će, ako Srbija dobije nešto zauzvrat, sve opcije biti na stolu.

Da li je "normalizacija odnosa" Beograda i Prištine eufemizam za uzajamno priznavanje? Ili možda Zapadu, zapravo, nije potrebna Srbija da izričito prizna nezavisnost Kosova, već joj je potrebno da Srbija ćuti o tome da je Kosovo postalo članica UN-a, nešto što Kosovo ne može postići ako se Beograd, a samim tim i Moskva, odupru.
Rusija je podržala Srbiju po tom pitanju, ali mnogi Srbi shvataju da Rusi "ne mogu biti veći Srbi od samih Srba", a na Beogradu je da kaže šta Srbija želi.

Kada se predsednik Bivše jugoslovenske republike Makedonije (ili Severne Makedonije danas), Kiro Gligorov, sastao sa američkim predsednikom, Bilom Klintonom, u Vašingtonu 1997. godine, Bela kuća je rekla da je Makedonija „napredovala više nego drugi u bivšoj Jugoslaviji“. Za razliku od svog suseda Srbije, Makedonija nije krenula putem otpora prema Zapadu, već je prihvatila američku spoljnu politiku, nadajući se da će izbeći sudbinu svojih bivših jugoslovenskih sugrađana i živeti u miru i prosperitetu. Pridruživanje Zapadu Makedoniji nije donelo ništa od toga - zemlja je 2001. godine zapala u građanski rat i do danas je među najsiromašnijim u Evropi.
Pa ipak, narativ da vam „slušanje Zapada donosi zapadni životni standard“ popularan je na Balkanu, posebno u današnjoj Srbiji koja se bori sa nizom ekonomskih i političkih pitanja.

Pitanje da li bi se Srbija trebalo prikloniti onima koji poštuju njene odluke ili onima koji vrše pritisak čini se lakim.
Ali srpska javnost nije u potpunosti uverena da će, ako sluša Zapad, njihova zemlja završiti poput Severne Makedonije, koja je bila ubeđena da čak promeni ime kako bi se pridružila EU - i još uvek nije deo EU.

Prethodne srpske vlade zagovarale su ideju da će EU rešiti sve probleme Srbije. Mediji nove vlade obećavaju Srbima da bi Tramp to mogao učiniti. S druge strane, Rusija ne daje obećanja, ali već decenijama podržava Srbiju. Možda rešenje za kosovsko pitanje nije na pomolu, ali ima više smisla da se usklađujete sa saveznicima dok čekate tu priliku, umesto da se nadate da će snage koje su prvo stvorile nered to sada moći da poprave.

Boris Malagurski, reditelj

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 3

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Slavski špijuni

Zoran Živković [23.11.2020.]


Video dana

Kul ili jezivo

Anketa

Koji nadimak najbolje pristaje Goranu Vesiću?

Rezultati