Piše Marko Marjanović: Nova lica

Ok, mogu to zaista donekle da razumem. Svedoci smo da su mnogi političari "srasli sa foteljama" u kojima sede i odlučuju u ime svih nas.

Ali, par stvari mi malo smeta.

Ljudi koji traže nova lica poprilično olako daju svoje mišljenje bez sagledavanje realne situacije. Čak, nadam se da mi neko neće zameriti, najglasniji su ljudi koji svojim delovanjem nimalo ne čine da se ova vlast promeni. Nekako, kao da očekuju da to uradi neko drugi umesto njih.

Zaboravlja se kako su prošli Nikola Kojo, proslavljeni glumac, Jovo Bakić, Branislav Trifunović, pa čak donekle i brat mu Sergej. Prošli su loše. Bez stranačke infrastrukture bojim se da protiv ove SNS hobotnice nemamo nikakve šanse.

Ne bavim se politikom, mada učestvujem u svim akcijama u okviru svojih mogućnosti. Da li je to protiv nasilnog izbacivanja ljudi iz svojih domova, ili protiv ovlaščenja koji imaju komunalni policajci, protiv nakaradnog sistema obrazovanja, za ratne veterane, protiv divlje gradnje i sl.

Trudim se da svojim prisustvom doprinesem toj borbi za pravdu, za uređenje, za zaštitu svih nas, malih običnih građana.

Primetio sam i sledeće. Iako društvene mreže zaista pomažu u probijanju medijskog mraka u kome se nalazimo, bojim se da to baš i nije dovoljno. Potrebni su i ljudi na "na terenu". Da ohrabre one koji su možda i pomalo uplašeni da izraze svoje nezadovoljstvo.

Ok, vraćamo se na nova lica. Izgleda mi kao da ova lica koja su sada na vlasti ne smetaju dovoljno i nisu nam dovoljno loši. Nekako kao da nas ne dotiče previše što vladajuća garnitura se bahati, vređa nam inteligenciju, gotovo podsmevajući nam se. Pa, kako i ne bi. Tolerišemo teror i sumnjive finansijske transakcije i tendere od strane prvog čoveka koga niko ne sme ništa da pita osim N1 i Žakline Tatalović na prvom mestu. Doduše, ni ona ne dobije odgovor ali ga bar pošteno iznervira.

Izgleda kao da malom broju ljudi smetaju razni Vulini, Brnabe, šofer Đorđević, kvarcovani ministar prosvete, preplanuli Babić za koga i dalje ne znamo da li je odgovoran za smrt Stanike Gligorijević, Zorka koridorka okićena kao Kim Kardašijan, Gašić koji ispunjava svoje seksualne fantazije vređajući novinarke, Krizni štab koji nas urniše svojim saopštenjima koje im verovatno pišu iz kabineta prvog čoveka. Onoga koji se za sve pita a ne daje odgovor ni na jedno pitanje. Da ne propustimo i Nebojšu Stefanovića, izvoz oružja iz "Krušika", maltretiranje uzbunjivača Aleksandra Obradovića. Marko Đurić, zvani "najbrži aplauz", kao i mnoge starlete u ministarstvima sa veom sumnjivim diplomama i kvalifikacijama. Martinović sa svojih ko zna koliko plata, Bajatović koji je već sigurno obezbedio generacije. Ima bezbroj ovakvih primera. Imamo vlasnika firme koji je izgubio ličnu kartu i čija je firma radila godinama.

A mi kao da očekujemo da vaskrsne prečasni patrijarh Pavle.

Iz ove kaljuge se možemo izvući samo spojem aktuelnih i prepoznatljivih lica opozicije i novih, mladih, časnih i neokaljanih generacija političara. Imao bih svakako mnogo razloga da budem ljut na sadašnje lidere opozicije. Na neka njihova obećanje koja nisu ispunili.

Ali, čak i oni su bili smenjivi.

Malo ume i da me uznervira njihova sujeta koja im ponekad proradi. Ali, definitivno jedini način da se iz ovoga izvučemo je da budemo zajedno i bez uzajmnih podmetanja klipova u točkove. Imamo već toga dovoljne od strane SNS jastrebova.

Pomenuo bih još jedno moje zapažanje. Čini mi se da su i lideri vodećih opozicionih stranaka spustili loptu na zemlju i pustili neka "nova" ili malo manje nova lica.

Stranka slobode i pravde na čijem je čelu Dragan Đilas, nadam se da ste i vi to primetili, kao da je ustupio medijski prostor Mariniki Tepić, hrabroj ženi koja bez straha priča o aferama i korupcijama, te Ireni Živković, mladoj dami koja se bori sa zdravlje svojih Borana i ostalih stanovnika prezagađenih nam gradova.

U Narodnoj strancii Vuka Jeremića, izdvojio bih Mikija Aleksića koji rame uz rame sa Marinikom bije teške bitke za istinu. Boru Novakovića koji "gine za Novi Sad" i cela ekipa oko njih. Borka Stefanovića koji je uvek rad da sedne sa svojim političkim neistomišljinicima, spreman da sasluša i prihvati svaku dobronamernu kritiku.

Primećujem da se mlade snage udružuju i dejstvuju zajedno. Na bezbroj protesta na kojima sam bio, sretao sam te, meni "nove ljude", koji sede zajedno, razmenjuju mišljenja, uvažavajući sagovornika. Bez tenzija, povišenih tonova ili vređanja. U celoj ovoj priči dodao bih još i lidera desne opcije "Dveri", Boška Obradovića. Nikada nisam video da nije pružio podršku bilo kome iz opozicije.

Ne zaboraviti i sjajne momke iz "Ne davimo Beograd".

Nekako mi se nazire da je smena vlasti ipak moguća. Radom opozicije otkrivene su bezbrojne malverzacije, afere. Svedoci se sa mnogo manje straha obraćaju tim ljudima.
Možda bi i svako od nas mogao u granicama svojih mogućnosti da pomogne. Ako baš i ne želi da pomogne, barem neka ne odmaže.

Ovaj režim vlada strahom, ucenama i pre svega PODELAMA.

Ne dozvolimo im to!

A kad se formira neka nova vlast, lako smenjiva, tada ćemo i njih da pratimo, kritikujemo i smenjujemo.