SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Konkurs za prave ljude | Kolumne | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

19. 09. 2020. 18:00 5

SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Konkurs za prave ljude

Rasprava o tome da li su Srbiji potrebna nova lica i novi ljudi da bi se smenio jedan, pre svega banditski režim, postala je apsurdna i predstavlja klasično zamajavanje ljudi. Isto kao i javna rasprava po društvenim mrežama ko bi mogao biti dobitna kombinacija kao kandidat na predsedničkim izborima. Prosto se čovek pita, da li je moguće da pojedinci učešćem u jednoj ili drugoj priči, ili u obe, zaista misle da čine nešto korisno za Srbiju. Ili zaista veruju da se tako dolazi do preko potrebne pobede na izborima i rušenja jednog nakardnog i nedemokratskog režima.

Umesto novih ljudi ili onih već izanđalih, Srbiji su potrebni pravi ljudi. Svuda i na svakom mestu. Bez pravih ljudi okupljenih na jednom mestu, onako, u obliku svojevrsnog fronta se ne može pobediti niko, pa ni Vučić. Da li u Srbiji postoje pravi ljudi? Naravno da postoje. Da li hoće da se angažuju politički? Velika većina to izbegava. Znamo i zašto. Politički život u Srbiji je toliko kontaminiran da svako iole normalan i čestit beži od politike ko đavo od krsta. Dakle, nije tačno da pravi ljudi neće da se angažuju već jednostavno to izbegavaju. 

Da li u postojećim opozicionim strankama ima pravih ljudi? Naravno da ima. Stoga se postavlja pitanje zašto ne čine sve da do preko potrebnog okupljanja pravih ljudi dođe. Zašto se troše na unutarstranačkim pitanjima i disciplini kad moraju da deluju frontovski, bez obzira na razlike i lične simpatije. Pritom, da se razumemo, pravi ljudi nisu nikakva idealna mitska bića već osobe spremne da svoja životna znanja i iskustva žrtvuju za opstanak i budućnost srpskog naroda i države.

Svi uslovi su ispunjeni. Srbija je dotakla dno dna u svakoj oblasti. Narod živi kao roblje, apatičan do bola i pod narkozom koja se dozira na dnevnom nivou. Bespuće i bezizlaz su postali jedini pravci i odrednice.

Okupljanje pravih ljudi na jednom mestu, i onih koji su trenutno u politici i onih koji to nisu, i onih u Srbiji i onih u dijaspori, je jedini način da se stvore preduslovi za spas Srbije. Bez toga niti ima smene Vučićevog režima niti preko potrebne izgradnje novog sistema. To bi morali mnogi da shvate i da jednom zauvek to utuve u glavu. U sprotnom ćemo i dalje samo trošiti vreme koje nemamo, tražeći nekakva nova lica na internim kastinzima, igrati po društvenim mrežama arjakčinje barjakčinje kad im vreme nije.

Da pojednostavimo. Imali smo nova lica u liku i delu Saše Jankovića, Belog Preletačevića, Saše Radulovića, Sergeja Trifunovića (u tandemu sa Pavlom Grbovićem), devojke i mladiće okupljene oko, protestima brendiranog „1 od 5 miliona“... I znamo kako se ta priča završila (neka na sramotu još se koprca). Videlo se da narodu ništa ne znače ni nova, ni mlada lica, ako birači ustanove da nude ili se ponašaju isto onako kao vladajuća stranka. Drugim rečima, ovakav pristup se pokazao kao skroz poguban.

Isto važi i za debakl koji su na političkoj sceni doživela tzv stara partijska, odavno već islužena lica koje narod jednostavno neće ili je zauvek izgubio svako poverenje u njih. To se jasno videlo čak i na lažnim i nameštenim Vučićevim izborima gde su Tadić, Čeda, Čanak, Čomić, Živković... prošli ko bosi po trnju. Isto bi doživela i struja u DS koja se zalagala za izlazak na izbore.

Kad se izmere debakli koje su doživela i nova i stara lica, onda pametni ljudi sednu i zaptaju se, kakvu im to narod poruku šalje. Pa upravo onu, da se moraju probrati i okupiti pravi ljudi i iz postojećih stranaka i oni koji su trenutno van politike. Da se takvo okupljanje ne pravi manekenski i pozivom preko medija, već se prvo okupe ljudi sa imenom i prezimenom, napravi čvrst front i kad se sve to dogovori onda se izađe pred medije sa ljudima i programom.

To jedino može biti istinska alternativa postojećem režimu koju bi narod mogao da prepozna i konačno se probudi iz učmalosti. Ako se na političkoj sceni i dalje budu gurali i isticali oni koje narod ne doživljava kao alternativu već samo kao drugu stranu već postojeće naprednjačke medalje onda od toga nema ništa.

I još nešto. Ne mora niko da se sklanja da bi se neko nov i drugačiji pojavio. Ali, ono malo opozicionih stranaka koje postoje na političkoj sceni Srbije i poseduju kakvu takvu infrastrukturu moraju pokazati odgovornost i biti faktor okupljanja svih pravih ljudi i među njima potražiti one koji mogu pobediti u gradu, republici, na lokalu.

Bez takvog pristupa sve je samo još jedno isprazno zamajavanje i usputna tviter ili fejsbuk razbibriga. Uostalom, prava i profesionalna istraživanja mogu jasno pokazati ko su ti ljudi koji mogu zajedničkim snagama pobediti aktuelno naprednjačko zlo. 

Toliki porazi otreznili bi svakog, osim političku i javnu scenu Srbije, uljuljkanu u raznim privilegijama gde odgovornost za učinjeno uopšte ne postoji. 

Konkurs za prave ljude je stalno otvoren. Adresa na koju bi trebalo uputiti lične podatke je Srbija. U komisiji za izbor je narod! Pravi ljudi ne mogu da ne prođu. Ako su pravi!

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 5

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Hajmo ruke gore!

Zoran Živković [21.10.2020.]


Video dana

U susret praznicima

Anketa

Zašto je Vučić čekao 126 dana da nam saopšti sastav nove Vlade?

Rezultati