VIKEND KOLUMNISTA Boško Obradović: Da li su nam sada ugrožena i verska prava?

Ono što posebno zabrinjava jeste mešanje vlasti u unutarcrkvena pitanja i ugrožavanje Ustavom zagarantovane slobode veroispovesti. Ako je najnovija mera uvela policijski čas tokom čitavog vikenda to znači da niko ne može otići do crkve na nedeljnu svetu liturgiju, pa čak ni za Vaskrs kao najveći hrišćanski praznik. Nije logično da možemo slobodno da idemo u supermarket, poštu ili banku, poštujući mere zaštite i fizičkog distanciranja, a da ne možemo otići i u crkvu.

Ispada da se na ovaj način sprovodi neobična diskriminacija upravo prema vernicima u našem društvu. Posebno treba imati u vidu da se zbog sve lepšeg i toplijeg vremena bogosluženja održavaju na otvorenom u crkvenim portama gde može da se ispoštuje mera fizičkog distanciranja.

Veoma je problematično za svakog vernika da mu budu ukinuta osnovna verska prava, a posebno prisustvo bogosluženjima u vreme Vaskršnjeg posta i Vaskršnjih praznika. Ne vidimo zašto to ne bi bilo dozvoljeno makar jednom sedmično, odnosno nedeljom, uz poštovanje svih preventivnih mera kao što su fizičko distanciranje, zaštitne maske i rukavice. Vernici, dakle, mogu dolaziti na bogosluženja štiteći i sebe i druge, kao što na isti način idu drugim poslom i na druga javna mesta i ustanove. 

Jer, ne zaboravimo, za vernike je duhovna hrana podjednako važna, a ponekad i važnija od zadovoljenja telesnih potreba. Zaštita zdravlja svakako treba da bude na prvom mestu u ovom trenutku, ali je duhovno zdravlje često preduslov i telesnog i mentalnog zdravlja nacije. Zato bi državni organi trebalo da obrate pažnju na verska prava i da, makar u vremenu Vaskršnjih praznika ili barem na sam Vaskrs, ublaže donete mere i na taj način omoguće prisustvo vernika Vaskršnjoj liturgiji na otvorenom po strogo propisanim pravilima fizičkog distanciranja.

U crkvenoj tradiciji i duhovnom iskustvu su i molitvene litije koje su toliko puta u istoriji spašavale narod od raznih zaraznih bolesti, najezde okupatora i elementarnih nepogoda. Mislim da bi i u ovom trenutku organizacija litije, uz sve mere fizičkog distanciranja od dva metra i obavezu nošenja zaštitnih maski i rukavica svih učesnika litije, bila korisna kao svenarodni izraz pokajanja za naše grehove i vapijući glas prema Bogu da nas zaštiti i spase od ove pošasti. Jer, barem za nas vernike, pored naše samodiscipline i poštovanja donetih mera, sveukupnog truda državnih organa i zdravstvenih radnika, kraj ove epidemije i sve drugo na ovome svetu zavisi pre svega od Božje volje.

I, ne zaboravite, u trenutku kada se 2009. godine upokojio blaženopočivši Njagova Svetost Patrijarh Srpski g. Pavle u čitavom svetu je bila proglašena pandemija "svinjskog gripa" u kojoj je u Srbiji umrlo 137 ljudi. Uprkos tome, na ulice je izašlo 500.000 ljudi da se pokloni ovom svetom čoveku na odru u Sabornoj crkvi u Beogradu, a onda potom isto toliko i da ga isprati na sahrani. Niko se tada nije razboleo. Jer su Bog i Sveti Njagovi jači od bolesti. A nama danas možda samo nedostaje malo više vere u Boga i poštovanja Božijih zapovesti, pa će nam svima biti bolje i sve će biti bolje.