UTORKOM U 19 Boban Stojanović: Godina iza nas – uvod u veliku političku krizu

Protesti #1od5miliona

Znam da će mnogi reći da su neke od stvari niže iz teksta bile važnije i značajnije, da su protesti skrajnuti, da je mnogo manji broj ljudi na ulicama, da su tokom leta gotovo bili zamrli, ali ne smemo da zaboravimo činjenicu da oni traju. Tokom cele 2019. godine, svake subote u Beogradu su građani šetali protiv svega što se dešava u ovoj državi. Tokom ove godine se u jednom trenutku šetalo u više od 100 opština i gradova širom Srbije i svakako je jedan veliki deo građana dobio nadu da će uskoro nešto da se promeni.

Nakon lutanja u pogledu tema i zahteva, onaj 13. april jeste doneo specifikaciju zahteva protesta i usmerio ih u određenom pravcu. Koliki je domet protesta, kako će oni izgledati u narednoj godini, da li će doneti neke pobede i imati zasluge za određene promene – to ostaje da se vidi, ali niko ne sme da smanji značaj činjenice da su protesti održavani tokom cele godine. Bilo je uspona, značajnih padova, odlazaka pojedinaca, nekih novih lica u strukturi organizatora – ali ništa ne može da umanji njihovu važnost. Ne samo protesta kao takvih, već i svih onih ljudi koji iz subote u subotu šetaju. Sporazum sa narodom i preporuke ekspertskog tima za slobodne i fer izbore su nešto što je formalizovano na protestima i njihov rezultat.

„Sipaj afere brzinom munje“

U nekom trenutku je predsednik Republike Srbije izjavio da na svaku aferu sipa istinu brzinom munje, međutim deluje da su posebno u drugoj polovini godine afere te koje isplivavaju brzinom munje. Kada smo saznali da je Aleksandar Obradović u pritvoru, meni makar deluje da nekako ništa više nije isto. Afera „Krušik“, očigledno izvlačenje novca iz ove fabrike oružja preko oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića jeste vest koja je obišla i istok i zapad i koja je internacionalizovana zbog svoje prirode. Aleksandar Obradović je postao heroj, osoba koja u ova sumorna vremena ima obraz i hrabrost da se suprotstavi ovoj i ovakvoj vlasti. Jedan običan čovek, ali to je upravo ono što se u poslednje vreme najređe sreće – osoba koja je i čovek, sasvim sigurno je obeležio 2019. godinu i ličnost je godine bez ikakvog razmišljanja. Zbog hrabrosti, zbog borbe, zbog integriteta.

Krušik je vrh ledenog brega, makar za sada tako izgleda, a javnost se jako brzo uzburkala i zbog afere Jovanjica, gde su optužbe da u stvari vrh države osim što je umešan u trgovinu oružja, učestvuje i u uzgajanju marihuane.

Iako događaji koji nisu započeti ove godine, u 2019. godini smo doživeli razrešenje sage „doktora Malog“. Nakon višegodišnjeg procesa, Univerzitet je krajem ove godine doneo odluku o tome da je u doktoratu ministra finansija bilo neakademskog ponašanja i njemu je ukinuto zvanje doktora nauka. Toj odluci je prethodila blokada rektorata, a da nije bilo Aleksandra Obradovića, rektorka Ivanka Popović bi sigurno bila ličnost godine. Iz samo jednog razloga - radila je svoj posao onako kako treba da radi osoba koja vodi određenu instituciju ili ustanovu. Izgleda da su nam se kriterijumi zaista dosta smanjili, ali kada integritet gotovo iščezne, onda su oni koji ga imaju heroji i velikani ovog društva.

Osoba koja mora da se nađe u društvu Aleksandra Obradovića i Ivanke Popović jeste i Marija Lukić. Iako čekamo rasplet suđenja lokalnom šerifu iz Brusa – Marija Lukić jeste osoba koja je rešila da osvaja svoju slobodu. Ovom društvu je potrebno više hrabrih poput Marije Lukić.

Njuz.net uživo

Godinama unazad smo izgubili osećaj za državničko i institucionalno ponašanje, za normalnu komunikaciju i nekakve normalne političke odnose, međutim u godini koja nam je na izmaku smo živeli Njuz net. I to dva puta. Možda ste već i zaboravili, ali setimo se da je vlast (ministar odbrane Vulin i zamenik gradonačelnika Vesić) najavila štrajk glađu protiv opozicije 11. aprila i da je krajem godine organizovala nekoliko protesta protiv opozicije i u znak podrške predsedniku. Zaista sam siguran da je veliki deo građana pomislio da čita vesti sa portala Njuz.net, ali ne – ovo su stvarno bili potezi ljudi koji vode ovu zemlju i glavni grad.

Mediji - Vratio se Utisak

Kao neko ko je odrastao uz Utisak nedelje i zbog koga je „zavoleo“ politiku, upisao fakultet ne bi li nekada tamo gostovao – moram da istaknem ovaj povratak kultne emisije na male ekrane kao lični utisak godine. Posle nekoliko godina pauze, vratila se Olja Bećković. Mnogima je nedostajala i možda je svojom emisijom i najavila ozbiljne promene u ovom zemlji. Ono što je u medijskoj sferi osim Utiska nedelje jako važna stvar, to je da ćemo 24 minuta od naredne godine gledati na Novoj S, iako smo verujem, svi to i očekivali. Ipak, ova poslednja sezona Kesića & ekipe je sigurno bila najbrutalnija. Toliko brutalna, da često nije ni bila smešna. Nasmejemo se svi mi, ali se smejemo jer je to Kesić. Teme su obrađivane sa toliko naboja i ozbiljnosti jer se postali potpuno jasno da se u Srbiji čovek više ne može ni nasmejati, a da se ozbiljno ne zabrine nad svojom i sudbinom ove države.

EU i KosovoGotovo je nezamislivo da se o ovim temama tako malo razgovaralo, ali eto – 2019. je donela i to. Takse iz 2018. godine su ostale na snazi, dijalog nije nastavljen i pitanje Kosova i Metohije je ostalo na marginama ove godine. Evropske integracije toliko sporo napreduju, da su praktično ostale jedino tema za aktere iz civilnog društva. Siguran sam da će se u 2020. godini pre svega pitanje Kosova vratiti na velika vrata, ali ostaje da se vidi u kom okviru i u kojim pozicijama.

Bojkot izbora i „dva nova lica“

Bez obzira na sve do sada navedeno u ovoj kolumni, ubedljivo najvažnija stvar 2019. godine jeste najavljen bojkot izbora. Stidljivo spomenut još krajem 2018. godine, uz pretnje da će se izbori bojkotovati u prvoj polovini godine, do toga da smo drugi deo godine proveli u najavama, a onda i u proglašenju bojkota najvećeg dela opozicije uz ozbiljnu javnu debatu o tome šta su prednosti, šta su mane, šta dan posle bojkota i sl. Kao neko ko je u ovoj godini toliko tekstova i tvitova napisao i toliko sati potrošio u govoru na temu – možda je i suvišno da se ovde osvrćem na to. Sada već znamo da će se bojkot desiti, ostaje samo da se vidi da li će PSG zaokružiti bojkot opoziciju.

„Dva nova lica“ koja su se pojavila na političkoj sceni su pokušali već sada da umanje efekat bojkota i da deo opozicije smuvaju na izbore. Mnogo volim tvitove u kojima se adresiraju upravo formati dijaloga/razgovora kao nekakvi živi ljudi koji su došli da srede stvari u Srbiji, a često ih adresiraju upravo kada se sa smehom komentariše ispunjenost izbornih uslova za slobodne i fer izbore. „Žane“ i „Čatame“ su postali uobičajni komentari kojima se govori o tome koliko je Srbija u stvari udaljena od iole pristojnih, slobodnih, poštenih izbora. Angažovanost međunarodnih aktera je već pokazala da u Srbiji postoji politička kriza čija se kulminacija očekuje u narednoj godini.

Ipak, ono što će međunarodna javnost znati o Srbiji – ovu godinu je obeležilo to što prvi put od vremena Slobodana Miloševića prema izveštaju Freedom Housa, Srbija više nije slobodna zemlja, već delimično slobodna.

U novoj godini vam želim više slobode. I hrabrosti.

Srećni praznici.