EKSKLUZIVNO Otkrivena cela mreža kupovine glasova SNS u Novom Sadu

Inače, prema rečima našeg sagovornika, Tomislav Bokan je na prošlim izborima radio za SNS kupovinu glasova i za tu uslugu dobio iz stranke budžet od 100.000 evra i obećanje da će mu sin Nikola ponovo biti poslanik u Skupštini Srbije, nakon formiranja Vlade Srbije. Nikola Bokan je 137. na listi Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane i očekuje se da će postati poslanik, kada se neki od sadašnjih poslanika povuku zbog izbora u izvršnu vlast.

Za kupovinu glasova za SNS u Novom Sadu su bile zadužene gazde privatnih kompanija koje posluju sa republičkim, pokrajinskim i gradskim javnim i javno-komunalnim preduzećima i gradskom upravom. Nabrojaćemo ih redom po broju glasova koje su obezbedili, od najznačajnijih do manje značajnih:

Goran Kovačević zvani Goranac, iz Vrbasa. Prijavio je SNS spisak od 20.000 ljudi koji će glasati za listu Aleksandar Vučić - Srbija ne sme stane, sa podatkom imena i prezimena, adresi gde su prijavljeni, JMBG i brojem telefona (tako precizne podatke morali su i drugi da dostave). Proverom tih glasača Kol centar SNS je potvrdio da je 11.000 izašlo i glasalo za izbornu listu Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane.

Ostalih 9.000 nije mu priznato. Kupovinu glasova je u dogovoru sa vrhom SNS, odnosno Andrejem Vučićem, Goran Kovačević sam isfinansirao iako je tražio da stranka da novac za to. Njegov zahtev je odbijen i rečeno mu je da je dužan sam da isfinansira kupovinu glasova, s obzirom na to koliko je novca dobio od države, pokrajine i lokalne samouprave. Od osnivanja firme koju je osnovao i kontroliše je, Suuniko Solutions iz Veternika, čiji je formalni vlasnik bio Niko Uskoković čiju je sestru oženio Kovačević (a Niko je poznat i po tome što je preživeo atentat podmetnutog eksploziva ispod automobila koji je bio namenjen Kovačeviću, ali se Niko slučajno zatekao u Kovačevićevom džipu koji je bio parkiran ispred OŠ "Đura Daničić" kada je bomba eksplodirala) dobio vrednost poslova u ukupnom iznosu od 14,093.979.590 dinara, odnosno oko 120 miliona evra (procenjena vrednost čiste njegove zarada od tih poslova je bila oko 30 miliona evra).

Struktura dobijenih poslova od 14 milijardi dinara je: 62% Uprava za kapitalna ulaganja APV, 19% JKP „Novosadska toplana“, 10% Grad Novi Sad – Gradska uprava za imovinu i imovinsko pravne poslove (bivši ZIG), 7% JKP „Vodovod i kanalizacija“, 1% - JKP „Toplana Niš“ i 1% ostali). Gospodin Kovačević je, navodno, plaćao 50 evra po glasu, odnosno izdvojio je milion evra za kupovinu glasova, od svojih 30 miliona evra zarade što je ostvario preko SNS. Od 50 evra, 30 evra je išlo biračima, a 20 evra su dobijali posrednici, tzv.koordinatori (tako je bilo i kod drugih "trgovaca glasova" u proseku. Cene su bile veće na Limanima i u centru grada, a manje u prigradskim naseljima).

Inače, Goranac je poznat po tome što je kao vođa klana odslužio sedam i po godina robije zbog proizvodnje i distribucije skanka-narkotika u Vojvodini, ali je poznat i po optužbama za pokušaj ubistva i otmice, za šta nije odgovarao otkad je u bliskim odnosima sa SNS, a naročito sa šefom BIA za Vojvodinu, Nikolom Vasiljevićem zvanim Džoni, sa kojim kontroliše i zajedničku firmu koja se ne vodi na njih dvojicu, a koja dobija poslove od javnog sektora. Njih dvojica su odličan primer kako sarađuju predstavnici kriminala i države.

Ovaj najveći trgovac glasovima u Novom Sadu koji ima svoju mrežu saradnika u čitavom gradu koju čine navijači i sitni dileri narkotika, koji regrutuju po kafićima, srednjim školama, fakultetima, mlade ljude i članove njihovim porodica za kupovinu glasova, iskazao je svoje nezadovoljstvo tretmanom koji ima od naprednjaka u poslovima u zadnjih više meseci, pa je na njegov zahtev izmenjen Plan detaljne regulacije grada Novog Sada i umesto Memorijalnog centra žrtava racije koji je planiran na parceli blizu Štranda kod Mostogradnje ispod mosta Slobode, tu parcelu grad je namenio za parking za zampere za čiju izgradnju je ugovor dobila kompanija Kovačevića u vrednosti od 66 miliona dinara, iako je vrednost posla pre godinu i po dana procenjena na 25 miliona dinara.

Ova razlika omogućena je Gorancu da ima zaradu i da se odobrovolji kako bi radio za SNS kupovinu glasova i za gradske izbore na proleće ove godine. Autokamp odnosno parking za kampere, koji je bio na Ribarcu, time je izmešten na novu lokaciju zato što smeta projektu Novi Sad na vodi koji se uveliko sprema za realizaciju, tako da su na ovaj način namirili Goranca, ali i rešili preduslove za nastavak projekta Novi Sad na vodi.

Marko Bosanac zvani Boske. Prijavio je SNS 12.000 glasova u Novom Sadu, ali je centralni Kol centar SNS uvažio 7.500 glasova za listu Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane. Bosanac je mladi "biznismen" koji je desna ruka kontroverznog biznismena sa Kosova i Metohije, Zvonka Veselinovića koji je na crnoj listi SAD i Velike Britanije za organizovani kriminal, i koji je sa svojih jedva 30 godina, i osnivačkim kapitalom od 10.000 dinara 2017. godine, napravio imperiju od konzorzijuma Montop, koja dobija skoro sve poslove koje Goranac ne dobije u Novom Sadu, ali i značajne državne poslove.

Najveće prihode od 42 milijarde dinara Montop je dobio od EPS za usluge očitavanja brojila za električnu energiju. Osim ovoga, od MTS je dobio unosne poslove polaganja optičkog kabla, a njegova studentska zadruga pribavljanja radnika za sva javna preduzeća preko koje se zapošljavaju članovi SNS preko privremenih i povremenih poslova. Poslednje što je dobio, unosni posao izgradnjue nove škole u Jugovićevu za 2,8 milijardi dinara, rešavanje semafora na raskrsnicama i mnoge druge. Ovaj čovek koji je bio i kum slave Gradskog odbora SNS u Novom Sadu, izbegao je odgovornost kada je sa svojom grupom, ali i lično tukao opozicione demonstrante u Novom Sadu na lokaciji kod Bulevara Oslobođenja kod Limanskog parka, jer policija "nije mogla" da ga prepozna na snimku iako je svima jasno a i vrlo jasno se vidi da je to bio on. Boske je poznat i po tome što je sinu bivšeg načelnika MUPa u Novom Sadu, Slobodanu Malešiću svaki mesec uplaćivao po 130.000 dinara za navodnu stipendiju.

U SNS mu se zamera što je na svoju ruku prebacivao glasače sa prebivalištem u Bukovac i time jasno otkrio izbornu krađu, jer su u Bukovcu uglavnom kuće i lako se otkrije da nije realno toliko glasača da bude prijavljeno na jednom objektu, u odnosu na zgrade koje postoje na Limanu i gde se teže otkrije. Boske je prijavljivao od 20 do 30 glasača po kućama u Bukovcu, za šta su čelnici stranke u Novom Sadu procenili da je vrlo glupo urađeno. Njegov rejon i zona odgovornosti za kupovinu glasova je bila sremska strana Novog Sada.

Boske je razradio model kupovine glasova da jedan isti birač bude prijavljen na novu adresu neposredno pre zaključenja konačnog biračkog spiska, tako da ostane upisan i na starom biračkom mestu i na novom prema novom prebivalištu, odnosno da može da glasa više puta. Na tim biračkim mestima su članovi biračkog odbora koji proveravaju UV lampom da li ima tragova spreja na prstu glasača bili obavezno iz SNS.

Dragoljub Zbiljić, iz Bora, vlasnik kompanije Energotehnika Južna Bačka. Prijavio je 10.000 glasova, ali mu je iz centrale stranke, posle provere Kol centra priznato 5.000 glasova. Zbiljić dobija velike projekte od države i grada Novog Sada, nemoguće ih je sve nabrojati, ali dogovoreno je da dobije 120 miliona evra vredan posao, zajedno sa Montopom, izgradnje Regionalne deponije u Novom Sadu. Posao je dogovoren i samo treba da se formalno sprovede javna nabavka, odnosno tender na kojem će Zbiljić zajedno sa Montopom imati "najpovoljniju ponudu". Za ovu tvrdnju će vreme pokazati da je tačna.

Dejan Slijepčević iz Gacka u Hercegovini, vlasnik kompanije GAT. Prijavio je 10.000 glasova, ali mu je odobreno samo 4.000, zbog čega je pretrpeo dirigovane napade na njega preko medija od strane SNS. Dva puta je hapšen u Crnoj Gori i BiH zbog kupovine glasova koje je po zadatku SNS obavljao u Crnoj Gori na lokalnim izborima protiv Mila Đukanovića 2022.godine i Republici Srpskoj u korist Jelene Trivić. GAT dobija ogromne poslove od države, nemoguće je sve nabrojati.

Tomislav Bokan iz Like, zadužen za kupovinu glasača u Ledincima, Bukovcu i prigradskim naseljima Novog Sada koji imaju poreklo iz BiH i Hrvatske. Prijavio 2.000 glasova. Priznato mu je 1.000 od strane centrale posle provere. Obećano mu je 100.000 evra za ovu uslugu i izbor sina Nikole za narodnog poslanika. Nije mu isplaćen ceo iznos, već samo pola, zbog čega je ostao u dugovima, ali sin će, verovatno, postati poslanik nakon izbora Vlade Srbije. 

Osim ovih trgovaca glasova na veliko, putem novca, koji su nudili 50 evra po glasu za glasača i posrednika, postoje funkcioneri SNS koji su kupovali manji broj glasova, ali su imali zadatak za izvedu tzv.političku kupovinu glasova svojim uticajem na zaposlenja u javnom sektoru, dobijanja socijalne pomoći od grada, upisivanjem preko veze dece u vrtić ako nema mesta za njih, sređivanjem legalizacije objekata i drugih usluga...

Direktori JKP su bili dužni da dostave spisak od 1.000 glasova, načelnici uprava 500, rukovodioci u JKP nezavisno od direktora po 100, a zaposleni za stalno 20, dok su zaposleni na određeno vreme imali obavezu da dostave najmanje 10 sigurnih, odnosno tzv.kapilarnih glasova.

Stranački funkcioneri i nosioci javnih funkcija bili su zaduženi za određene delove grada, tako je Slobodan Milić zvani Bocara bio zadužen za Klisu, Slanu baru i Vidovdansko naselje, Uroš Lončar direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ (izabran na predlog Zvonka Veselinovića) je bio zadužen za Kać, Budisavu, Kovilj i Šangaj. On je pohvaljen da je najbolje izvršio zadatak, jer je lista Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane dobila procentualno najviše glasova u njegovom rejonu.

U Šangaju je oko kupovine glasova sarađivao sa Belom Kurinom, koji okuplja Rome iz tog naselja. Nenad Barac, direktor JKP „Novosadske toplana“ bio je zadužen za Adice i Grbavicu, a u poslu kupovine glasova na terenu mu je pomagao Nenad Stević, poznat po tome što je u pokušaju atentata na njega stradala njegova devojka Teodora Kaćanski u rafalnoj paljbi i po pokušaju otmice, iznude i drugih krivičnih dela.

Koordinatori tzv.kapilarnih glasova, odnosno evidentiranja ucenjenih i sigurnih glasova od kojih se očekuje kontrausluga i njihovog izvođenja na birališta bili su i Žarko Mićin, šef kabineta Miloša Vučevića i predsednik Upravnog odbora „Jugoimport SDPR“ za izvoz oružja, Srđan Kružević, direktor JP „Vode Vojvodine“, poznat po tome da je dao zeleno svetlo za projekat Novi Sad na vodi, za razliku od prethodnog direktora koji to nije hteo, pa je bio smenjen, i koordinator svih njih Damir Zobenica, potpredsednik Skupštine APV, čovek od poverenja Aleksandra Vučića, koji je oženio njegovu sestru od tetke.

Cela ova ekipa već uveliko radi na pripremi terena za reprizu kupovine glasova za SNS na izborima za Skupštinu grada Novog Sada na proleće, svesna da je većina građana protiv vlasti, ali sa nadom da će novac učiniti svoje i privremeno napuniti prazne stomake svojih sugrađana, za malu uslugu, a to je glas.

Treba napomenuti da SNS nije jedini, nego je i SPS imao spremnu mrežu za kupovinu glasova koja je radila vrlo uspešno na izborima 2022. godine pod dirigentskom palicom Dušana Bajatovića, ali je policija po nalogu SNS sprečila njihov rad, pohapsila nekoliko dana pre izbora, a neke i na sam dan izbora, a one nižeg ranga preusmerila da rade za najjaču stranku, jer zna se ko ima pravo da kupuje glasove, a ko ne.

Ovo je strogo čuvana tajna za javnost, jer se znalo da će posle izbora SPS zatrebati. Ispostavilo se da jeste tako.