Enciklopedijski SNS predizborni rečnik

U predizbornim svečanim trenucima pokušaćemo da sastavimo enciklopedijski rečnik najčešće novije korišćenih izraza, kako bi se birači orijentisali pred odlazak na glasanje.

BOTOVI – Tradicija neophodnosti pisanja gluposti i prostakluka potiče još iz vremena kada su anonimni ilustratori i pisci izlivali na zidove javnih klozeta svoje virtualne mokre želje: „Ko je j..o Vericu, nek napiše crticu“, pa sledi crtež: „kako mali Đokica zamišlja onu stvar“. Ovi umetnici su to nekad radili zbog nerealizovanih zagorelih poriva mladosti, tj. postpubertetsko idealistički. Današnji prepisivači (koji ustvari nisu pisci) zovu se botovi, rade to bez mladalačkog elana i iz materijalnih razloga: „o’š sa sirom, il’ sa šunkom, il’ miks! A mo’š da dobiješ i pivo ako se potrudiš“. Treba ih razlikovati od tabloid(iota).

ČEKIĆI (i to gumeni) – staro je predubeđenje diktatora da podanici sa prepeglanim i ispravljenim vijugama u glavi razmišljaju jednosmerno i u skladu sa vladajućom politikom. Prepeglavanje, odnosno ispravljanje vijuga se u srpskoj varijanti obavlja letvama, ili još bolje – čekićem (paliti bager zbog toga mu dođe preskupo). Sa zvaničnih političkih visina smo dobili uveravanja da to nije ništa strašno, i da se time ne utiče na zdravlje naroda – pošto su čekići gumeni. Ukoliko neko ima informaciju da je porasla proizvodnja gumenih čekića, neka je podeli sa nama – da bar znamo šta nas čeka u aprilu.

EKONOMSKI TIGAR – pokušaj hipnotiziranja narodnih masa ekonomskim uspesima poznat je kroz istoriju. Jedan od primera možemo naći u relativno skorijoj istoriji, u nekadašnjem Sovjetskom Savezu. Tamo se to nije zvalo ekonomski tigar, već uspešan razvoj komunističke privrede. Taj veliki uspeh nije poneo ime neke opasne i velike životinje, naprimer, sibirskog medveda – samo zbog negativnih konotacija u vezi Sibira. Ovu floskulu o uspehu iskoristila je tadašnja mreža usmenog prepričavanja političkih viceva (prva nagrada za interpretatora je duža poseta sibirskom medvedu). Mreža se zvala „Radij Jerevan javlja“, što je vicu davalo neku oficijalniju notu. Politički vicevi sa ovog radija imali su uvek sledeći ritual:

„Javio nam se jedan naš slušalac i pita: kako je moguće da na radiju stalno govore o velikim uspesima naše privrede, o rekordnoj prozvodnji mleka, sireva, butera, mesa, suhomesnatih proizvoda, dok, međutim, naši frižideri zvrje prazni. Šta mi treba da učinimo?

Radio Jerevan odgovara: priključite frižider na radio!!!“

Dakle, da vam frižideri ne bi zvrjali prazni, potrebno je samo da nabavite odgovarajući USB i priključite se na neku od televizija (Hepi, Pink, Prva, itd.) u vreme kada naš predsednik „muze“ ekonomskog tigra.

IZBORI – ako mislite da to znači – to, varate se, bar prema sledećim okolnostima: Što se više približava aprilski datum, na televizijama pod kontrolom sve češće gostuju jurodivi, kojima je i u kafanama zabranjeno točenje alkoholnih pića, jer pričaju neuračunljivo a ’oće i da se fizički obračunaju. Na jednom od zaštićenih medija takav hronični analitičar je definisao šta znači reč izbori: „Ima, bre, da s’ IZBORIMO s opoziciju, k’o i svaki put ne mož’ ni da primirišu vlast“. Ovo pokazuje verovanje glasača sa oreolom da bočica sa parfemom vlasti postoji i da je sakrivena van dometa opozicije.

TABLOIDI - i oni su kroz istoriju prethodno pročitani, još pre nego što su počeli da izlaze pod tim imenom. Kada je početkom sedamdesetih započelo radjanje Hrvatskog proljeća, tada najveće hrvatske dnevne novine Vijesnik u sredu (VUS) su tekstovima pozdravljale svaki nacionalistički pupoljak proleća. U to vreme vrhunski splitski intelektualac Vicko Raspor, koji je živeo u Beogradu, napisao je otvoreno protesno pismo protiv rastućeg nacionalizma adresirano VUS-u, ali koje niko nije smeo da objavi, ni u Zagrebu, ni u Beogradu, osim humorističkog nedeljnika „Jež“.

Pismo je vrvelo od rasporovskih kovanica tipa „VUStaše, baš smo se VUSrali“, a završavao se parolom, koja je ušla u narodni govor: „Seratori, zato vam je štampa žuta“.

Ovom parolom se i sada može okarakterisati veoma uska sprega vlasti i tabloida.

PINOKIZACIJA vladajuće stranke – tolika količina izmišljotima i laži uticala je na promenu fizionomije lica – počeo je da im virtuelno raste nos. Neki, koji su i najviše javno lagali imaju i najduži virtualni nos, pa su sada prinuđeni da prisustvuju mitinzima i okupljanju naroda samo na otvorenom prostoru: puštanje fabričkih pogona, otvaranje autoputeva, obilazak regiona – dok se prinudno doveden narod drži na bezbednoj udaljenosti. Unutra sa takvim nosom mogu da udju samo u sportske hale ili velike kongresne centre.

PLAĆENICI – kada bi bio realan bar deo izmišljenih milionskih dolarskih suma koje se, navodno šalju „stranim plaćenicima“ kako bi svrgnuli Vučića, tolika količina dolara bi mogla da se tretira kao uspešna strana investicija u osiromašenu srpsku privredu. Naime, strani plaćenici ove ogromne virtualne sume moraju da potroše samo u našoj zemlji i to: u pokušajima atentata, vojnih pučeva, podmićivanja, obaveštajnog provaljivanja, isplaćivanja tajnih izvora ... i drugih adrenalinskih društvenih igrarija.

DOMAĆI PREPLAĆENICI su realno i konkretnim velikim sumama finansijski izdašno zbrinuti na teret nas poreskih obveznika, zbog čega ekonomskom tigru ispadaju i poslednji zubi, a već je počeo i da se linja, tj. blede mu njegove karakteristične šare. Koja količina tih naših para je otišla preko granice na strane račune za nedaj Bože, moguće je da ćemo saznati kad se promeni vlast.

SLOGAN – pred aprilske izbore SNS je promenio slogan. Shvatili su da pored Ziđina i Bora, pored Rio Tinta i Mačve, pored Linglonga i Zrenjanina, pored eksploatacije zlata na Homolju - budućnost naše dece bi bila prilično zagađena, pa bi prethodni slogan „Za našu decu“ zvučao prilično perverzno.

STID, STIDITI SE – vladajuća garnitura i njihov EHO u Skupštini, medijima pod kontrolom, tabloidima i na lokalu veoma često koristi reči čije pravo značenje ne poznaju. Tako, izmedju ostalog, od premijerke pa nadole često napadaju opoziciju sa usklikom stidite se, ali sns ne poznaje tu vrstu osećanja, niti išta približno što bi odgovaralo ovom terminu. Jer da se stide ne bi radili ono što rade i javno izgovarali ono što izgovaraju. Zamislite da se u jednopartijskom parlamentu počnu da stide zbog svega što izgovaraju – i da zbog toga masovno pocrvene – svi bi ih zbog tolike crvene boje okarakterisali kao komunističku Skupštinu.

ZDRAVSTVENI KARTON – pre ulaska u SNS svaki kandidat koji računa sa političkom karijerom mora da prođe test pljuvačnog dometa, koji se upisuje u njegov kadrovski (zdravstveni) karton. Na „strelište“ se postave na određenoj razdaljini velike fotografije opozicionih lidera, pa koliko ko dobaci, toliki mu je i skvore. Tako oni sa slabijom dometom ostaju na lokalnom nivou a najpljuvači idu u Skupšinu, vremenom neki mogu i da se dopljuvaju i do vlade.

ZGUBIDAN – pripadnik skupštinskog hora pevača protesnih pesama protiv opozicije. Umesto da porade na donošenju zakona, što im je i zadatak i zašta ih mi plaćamo, oni gube dane (zgubidani) za narodne pare i dnevnice, ginući u konfuznim i mentalno zaostalim monolozima sa Đilasom i Marinikom na usnama.

Dragoljub Matić