Kladionice po diktatu SNS omašile izlaznost

Naprednjaci su se, u strahu od bojkota, uoči izbora služili gotovo svim mogućim metodama da na biračka mesta 21. juna izađe što veći broj glasača, kako bi se obesmislio bojkot, ali ni sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva nisu pomogla vladajućoj stranci. 

Čak ni "nepogrešive" kladionice koje su, na osnovu amina SNS, predviđale izlaznost veću od 52 odsto, ovog puta su omanule zavaljujući odlučnosti naroda da ne daje legitimitet ovakvim izborima. 

Prema podacima svih istraživčkih agencija IPSOS i CESID, izlaznost nije prelazila 47 odsto, dok iz CRTA-e tvrde da bi, da nije bilo neregularnosti, izlaznost bila znatno manja i ne bi prešla ni 42 odsto.

Primer nezainteresovanosti za ovakve izbore govore i podaci iz Beograda, a od ukupnog broja onih koji imaju pravo glasa u prestonici, izašlo je svega 35 odsto.

Republička izborna komisija tvrdi međutim da je na izbore izašlo 50,33 odsto građana, a zanimljivo da se ta brojka u decimalu poklapa sa onom sa kojom je SNS izašla u javnost još neposredno pre zatvaranja biračkih mesta.

Preko kladionica se takođe "pumpala" priča o ulasku nekoliko stranaka u parlament, pa su tako kvote bile "realne" da će cenzus od tri odsto preći PSG Sergeja Trifunovića, koji bi izborio 3,8 odsto podrške građana.

Prema kvotama kladionica, Srpska radikalna stranka je trebalo da pređe cenzus i da uzme minimum 3,1 odsto glasova, dok je jedino pogođeno da će SPAS Aleksandra Šapića preći cenzus, s tim što su mu kladioničari prognozirali 4.25 posto podrške, a osvojio je 3,86 odsto.

Realnost je sasvim drugačija. Da je bojkot uspeo i da kladionice, u čiju se preciznost uzdala vladajuća stranka i režimski mediji, nisu bile u pravu, govore pomenuti podaci o vrlo maloj izlaznosti kako na republičkom, tako i ne nivou prestonice.

Takođe, pokazatelj uspešnosti bojkota jeste činjenica da ćemo prvi put posle skoro tri decenije imati maltene jednopartijski parlament, bez opozicije u Skupštini.