Proširenje Beograda na vodi ne sme biti iznad zakona

- U izradi ovog plana ignorisani su Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o lokalnoj samoupravi, kao i važeći prostorni i urbanistički planovi Grada Beograda, kao i ključni strateški dokumenti koje je sama država usvojila, Strategija održivog urbanog razvoja do 2030. godine i Nacionalna arhitektonska strategija - navela je ta organizacija.

Dodaje se da je više hiljada građana i organizacija podnelo primedbe na ovaj plan, a javna sednica zakazana je za 30. jun 2025. u Palati Srbije, gde je obavezno prijavljivanje, što je u suprotnosti sa zakonom, garantovanim načelom uvida javnosti.

Iako je, kako je navedeno, formalno reč o "izmenama i dopunama", obuhvat plana je gotovo udvostručen – sa 177 na 344 hektara, a sadržinski se plan suštinski menja.

Ističe se da je u pitanju, praktično novi plan, koji se donosi bez poštovanja osnovnih zakonskih obaveza i procedura.

- Plan se izrađuje na osnovu odluke Vlade Srbije, koja ima pravo da usvaja ovakve dokumente za projekte od značaja za Republiku, iako nema predočenu argumentaciju u čemu leži ovakav značaj i čime se opravdava. I pored toga, to pravo ne znači da je moguće zanemariti zakone - navela je ta organizacija.

Dodaje se da su u samom postupku izrade plana prekršene zakonske obaveze u pogledu transparentnosti i učešća javnosti.

Tokom ranog javnog uvida podneto je, kako je navedeno, preko 35.000 primedbi i potpisa, uključujući i Deklaraciju za očuvanje Beogradskog sajma, koju su potpisale najvažnije stručne institucije i organizacije iz Srbije i inostranstva.

Ni jedna od ovih primedbi nije, istaknuto je, navedena u zvaničnom izveštaju, niti su razmatrane stavke iz peticije, čime je javni uvid obesmišljen.

Dodaje se da posebnu pažnju izaziva planirano rušenje kompleksa Beogradskog sajma, koji uključuje hale 1, 2, 3 i 4, i koji je prepoznat kao celina od izuzetne kulturne vrednosti.

- Iako je hala 1 formalno proglašena za spomenik kulture, zakonska zaštita ovog prostora zahteva očuvanje celokupne arhitektonske celine. Dok se planom propagira zaštita kulturnog nasleđa, istovremeno i paradoksalno se predviđa potpuna transformacija ovog prostora u stambeno-poslovnu zonu, što bi dovelo do trajnog gubitka jednog od najvrednijih primera moderne arhitekture u Srbiji - ocenila je ta organizacija.

Navela je da plan zanemaruje i ekološke standarde jer površina javnih zelenih površina po stanovniku ostaje daleko ispod propisanih 10 kvadratnih metara, a u nekim delovima plana iznosi tek oko pet kvadrata, dok u novim blokovima može pasti i na dva kvadrata.

- Umesto da odgovori na problem urbanog toplotnog ostrva, koji je posebno izražen na ovom području, plan dodatno smanjuje procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, a umesto toga nudi ozelenjene krovove i površine iznad podzemnih garaža, što nije u skladu sa važećim standardima - navedeno je u saopštenju.

U nacrtu plana, kako se ističe, ne postoje jasne tabele kapaciteta, bilansi, ni tačne procene troškova izgradnje i infrastrukturnog opremanja, iako je reč o planu koji predviđa skoro 2,5 miliona kvadrata nove izgradnje.

Troškovi opremanja su, kako je navedeno, okvirno procenjeni na oko 200 miliona evra, ali su realni troškovi višestruko veći, što ukazuje na ozbiljan manjak odgovornog planiranja.

- Pored toga, plan donosi država, bez ikakvog učešća lokalne samouprave. Beogradu se na ovaj način oduzima pravo da odlučuje o sopstvenom razvoju, iako je to pravo zagarantovano Zakonom o lokalnoj samoupravi. Beogradski urbanistički planovi, uključujući i Generalni urbanistički plan i planove generalne regulacije (PGR) izričito štite kompleks Beogradskog sajma i propisuju standarde zelene infrastrukture, ali se oni ovim planom ignorišu - ocenila je ta organizacija.

Navela je da je neophodno da se plan vrati u okvire zakona i da se izradi na osnovu važećih strateških, prostorno-urbanističkih i zakonskih osnova, uz puno učešće javnosti i poštovanje prava građana Beograda da odlučuju o svom gradu.