Koja su OČEKIVANJA od vidovdanskog protesta?

Beogradske ulice dugo će pamtiti 15. mart, kada se u srpsku prestonicu sjatilo više od 300.000 demonstranata. Poznavaoci prilika ocenili su taj protest kao najveći u srpskoj istoriji, a mnogi su se, zbog prevelikih očekivanja da će on doneti nešto revolucionarno, kući vratili razočarani, piše DW. 

Tri meseca kasnije, porukom „Gužva je u gradu? Biće još gužve“, studenti su ponovo podgrejali nade dela stanovništva, koje se mesecima unazad bori za promene. Vidovdan, 28. jun, novi je datum ka kome su uprte oči celokupne srpske javnosti.

"Još jedno prebrojavanje snaga"

Politički analitičar Viktor Stamenković ocenio je najavljeni protest kao "još jedno prebrojavanje snaga" i "dobar pokazatelj da li je energija i snaga studentskih protesta utihnula".

- Već duže vreme postoji zatišje, a verovatno i zamor kod ljudi. Studenti sada žele da revitalizuju energiju ovog protesta, koji u kontinuitetu traje od kraja prošle godine. Teško je za očekivati da se ponovi masovnost prošlog protesta, ali je za studente zasigurno bitno da bude približan broj ljudi.

Na pitanje zašto su kao datum novog protesta odabrali baš Vidovdan, Stamenković ističe za DW da je i to deo važnog procesa koji su studenti započeli.

- Vidovdan je veoma važan praznik u srpskoj istoriji i samim tim simboličan datum. Ovo se može posmatrati kao naredni korak u onome što su studenti otpočeli, a to je 'preotimanje' nacionalnih simbola iz ruku režima i vraćanje zastave, patriotskih pesama i nacionalnih praznika u ruke naroda. To je proces koji traje od novembra i koji je jako uspešan po studente.

Ko duže izdrži

Protest zakazan za 28. jun biće prvi veliki protest od održavanja lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, na kojima je, uz brojne nepravilnosti tokom celokupnog izbornog dana, vladajuća SNS odnela tesnu pobedu.

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u penziji, konstatuje da nakon ovih izbora „imamo neku vrstu ravnoteže moći ili nemoći između vlasti, studenata u protestima i građana koji ih podržavaju“, te da se sad postavlja pitanje ko će duže izdržati.

- Ono što odlučuje je nivo političke mobilizacije. Predvođenost od strane studenata je nezamislivo dugotrajna i ako se ispostavi da će i ovaj protest 28. juna biti masovan, vlast ne može ni da pomisli da je kupila vreme i da je stvar završila u apatiji i beskrajno dugom procesu pokušaja da raznim pretnjama izvrši pritisak na univerzitete.

Zato predstojeći protest vidi kao jedan od načina za permanentno vršenje pritiska na vlast.

- Ako građani već nemaju volje da učine nešto poput generalnog štrajka - što je kod nas izgleda mitološka kategorija – ovo je način da ih navedu da na neki način sve stane. Morate imati neku vrstu opipljivog, usklađenog, dugotrajnog pritiska, koji bi se razrešio izborima i nekom vrstom delegitimizacije vlasti - objašnjava Stojiljković.

Studentska očekivanja različita

Studenti sa kojima smo razgovarali imaju podeljena mišljenja i očekivanja od predstojećeg protesta.

Iako veruje da će što se tiče studenata sve proteći mirno, ne može da se otme utisku da je možda vreme da se "konačno nešto radikalno desi".

- Šta god da se desi mora da bude barem toliko veliko i značajno da ga natera da raspiše izbore, sve drugo značilo bi produžetak agonije. Smatram da je ideja u narodu bila dovoljno zrela još 15. marta, te da bi višemesečna borba mogla sad da dobije svoj epilog.

Njen kolega Petar ipak ne gaji prevelika očekivanja, ali se nada "barem novoj Slaviji", aludirajući na prvi veliki studentski protest u Beogradu iz decembra prošle godine, koji je brojao više od 100.000 ljudi.

- Mislim da će biti mirno, bez nereda, iako očekujem provokacije iz Ćacilenda, slanje batinaša i sprečavanje ljudi da dođu do Beograda. Mislim da će protest biti veličanstven, ali ne i da će se nešto kolosalno promeniti - rekao je ovaj student.

Kako do "kolosalne promene"?

Analizirajući rezultate izbora održanih u Kosjeriću i Zaječaru 8. juna, politikolog Stamenković ističe da su nam oni pokazali "da imamo formulu za uspeh i potencijalnu pobedu protiv SNS-a, a to je ujedinjenje i saradnja sa studentima".

- To znači da se prvenstveno opozicija ujedini na jednu listu i da studenti sarađuju sa njima, ali i svi društveni akteri. SNS je od 2012. naovamo svoju dominantnu poziciju baštinila iz toga što je opozicioni spektar javnosti bio razjedinjen. Sada smo videli da SNS nije jaka kad protiv sebe ima homogenu masu, tj. kada se opozicioni deo javnosti ujedini i podrži jedinstvenog političkog aktera - istakao je Stamenković.

Sa time je saglasan i profesor Stojiljković, koji suštinu uspeha vidi u promeni strategije.

- Ako izbora očito neće biti početkom leta ili jeseni - jer ih on raspisuje samo kada je siguran da može da ih dobije – onda je priča o jedinstvenoj studentskoj listi, zbog koje se svi povlače iz političkog prostora, prilično pase. Očito je potrebno da se preoblikuje front studenata i da njihova lista sadrži racionalnu poziciju političke opozicije, uz visoko angažovanje civilnog društva - ističe Stojiljković.

- Nije više dovoljno pričati da smo protiv Vučića, potrebno je pokazati na kojim pitanjima, sa kojim sredstvima, kadrovima i kapacitetom možemo nešto napraviti.

- Vidovdan vidim kao nastavak 15. marta. Očekujem da će ono što je izostalo tada, a podstaknuto je izbornim manipulacijama u Kosjeriću i Zaječaru, kulminirati 28. juna - rekla nam je Teodora, studentkinja jednog beogradskog fakulteta.