Kako Šapić troši šest milijardi na službu bez kontrole i zakonskog pokrića

Novinari N1 podsećaju da je prema Odluci o budžetu Grada Beograda za 2024. godinu, za tri godine planirano skoro šest milijardi dinara za Šapićeve gradske bezbednosne službe.

Pripadnici ove bezbednosne službe, kako je gradonačelnik ranije najavio, biće "osobe licencirane za poslove obezbeđenja" koje će noću patrolirati ulicama, a danju oko škola. Projekat uključuje i izgradnju više od 100 komunalno-bezbednosnih stanica i oko 5.000 nadzornih kamera u svim beogradskim školama i vrtićima sa softverom za detektovanje vatrenog i hladnog oružja.

To što se za projekat izdvaja velika količina novca bez transparentnosti nije jedini problem - ne postoje ni javni tenderi za projekat, ne zna se da li je određena analiza rizika ovog projekta, ko isporučuje softver i koje će firme obavljati poslove nove službe Grada Beograda - kao i da li je ovo uopšte u skladu sa zakonom.

"Gradovi ne mogu da formiraju paralelne službe bezbednosti sa policijom"

Prema Zakonu o policiji i Zakonu o privatnom obezbeđenju, kako je navela za N1 viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Maja Bjeloš, osnivanje dodatnih bezbednosnih snaga u lokalnim samoupravama nije dozvoljeno na način na koji bi gradovi mogli samostalno formirati svoje paralelne bezbednosne službe sa policijom.

Iz Zakona o glavnom gradu tj. člana 8, koji se odnosi na nadležnosti, može se videti koje su nadležnosti glavnog grada tj. Beograda, u kojima se ne pominje da grad Beograd može osnivati dodatne bezbednosne snage.

- Lokalni organi mogu angažovati privatne bezbednosne službe (koje moraju biti registrovane i licencirane) kako bi obezbedili određene objekte ili prostore, ali to ne znači da se stvaraju nove bezbednosne strukture koje imaju isti status kao državna policija. Takođe, prema Zakonu o opštem upravnom postupku, lokalne samouprave mogu angažovati i ovlašćene službe za određene aktivnosti vezane za bezbednost (npr. zaštita imovine, kontrola saobraćaja u lokalnim zajednicama), ali to ne podrazumeva stvaranje vlastite bezbednosne (odnosno parapolicijske) službe - dodala je Bjeloš.

"Škole mogu angažovati privatno obezbeđenje, ali ne za policijske poslove"

Šapić je najavio da će privatno obezbeđenje vršiti nadzor u školama. Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, škole mogu angažovati privatno obezbeđenje, što se može videti i po osnovu člana 13 ovog Zakona.

Međutim, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, službenici privatnog obezbeđenja nemaju ovlašćenja da patroliraju i legitimišu ljude na javnim površinama, niti da obavljaju poslove koji su u nadležnosti policije, kazala je za N1 viša istraživačica BCBP.

Međutim, potrebno je da postoji odobrenje Ministarstva prosvete, kako bi bila osigurana bezbednost učenika i osoblja.

Preciznije, u članu 2 Zakona o privatnom obezbeđenju se navodi da "usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje vrše organi državne uprave".

- Radnici privatnog obezbeđenja su ovlašćeni da štite imovinu i objekte, ali ne da obavljaju funkcije koje uključuju javni red i mir, što je specifična odgovornost policije. Takođe, gradonačelnik je rekao da bi nova služba bila "produžena ruka policije", ali takva funkcija nije zakonski dozvoljena, jer radnici privatnog obezbeđenja nisu obučeni ni ovlašćeni za sprovođenje takvih zadataka - dodala je ona.

Poverenik navodi da ministarstvo treba da da dozvolu, ali ministar ne odgovara na to pitanje N1

Međutim, čak i ako je moguće angažovanje privatnog obezbeđenja, takav potez mora biti u skladu sa odlukom i dozvolama Ministarstva prosvete.

- U skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja mogu vršiti samo lica koja su za to licencirana od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Međutim, u kontekstu obrazovno-vaspitnih ustanova, dodatno se primenjuju odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji u članu 92. propisuje da angažovanje trećih lica u školama i vrtićima mora biti prethodno odobreno od strane osnivača i Ministarstva prosvete - navedeno je za portal N1 iz Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Novinari ovog portala su pisanje teksta započeli tokom mandata prethodne ministarke Slavice Đukić Dejanović na čiju su adresu uputili pitanje da li ovako nešto odobreno od strane Ministarstva, ali na postavljena pitanja nisu dobili odgovor. Ministarstvu su se ponovo obratili istim povodom kada je poziciju ministra preuzeo Dejan Vuk Stanković, odakle su dobili odgovor, ali - samo članove Zakona kojima se regulišu ova pitanja. Ne i odgovor na pitanje da li je Ministarstvo dalo dozvolu.

N1 se i MUP-u obratio sa pitanjem da li je ova institucija licencirala privatno obezbeđenje za obavljanje funkcije pripadnika beogradske službe bezbednosti, ali na ovo pitanje nisu dobili odgovor.

"Nema zakonske osnove za biometrijsko prepoznavanje lica i objekata"

Pitanje neregularnosti projekta se ne završava ovde. Postavlja se pitanje da li se ovako velikim prisustvom nadzornih kamera i softverom urušava privatnost dece.

- Javnost još uvek nije informisana o tome koji tip softvera će biti integrisan u kamere, koji je njegov proizvođač i po kojoj ceni će biti nabavljen. Takođe, važno je napomenuti da trenutno ne postoji zakonska osnova za implementaciju softvera za biometrijsko prepoznavanje lica i objekata. Ovaj predlog, koji je deo Zakona o unutrašnjim poslovima, povučen je na zahtev organizacija civilnog društva zbog brojnih nedemokratskih odredbi, uključujući i mogućnost legalizacije biometrijskog nadzora - navela je sagovornica portala N1 iz BCPB.

Iz Kancelarije Poverenika za N1 se navodi da bi ovakav sistem funkcionisao, video-nadzor mora biti tehnički i organizaciono uređen tako da pristup snimcima imaju isključivo ovlašćena lica, da se snimci čuvaju samo onoliko koliko je neophodno, da javnost bude informisana o postojanju nadzora (obaveštenje, piktogrami), te da se primene sve mere za sprečavanje zloupotreba. Takođe da, iako se video-nadzor uspostavlja u javno dostupnim prostorima, kao što su školska dvorišta i dalje se radi o obradi podataka o ličnosti.

Da li su ovi uslovi ispunjeni - ne znamo.

Bjeloš navodi da ovako složenom projektu treba da prethodi analiza rizika, jer nije jasno koji su tačno bezbednosni problemi koje nova služba treba da adresira i nije poznato da li je Grad Beograd sproveo takvu analizu.

"Moguće korišćenje privatnog obezbeđenja za političko nasilje"

Iako je gradonačelnik Beograda pomenuo da bi se ovom službom rasteretila policija "jer u svakom dvorištu od velike tragedije u "Ribnikaru" boravi po jedan policajac", Bjeloš kaže da ovaj projekat nema veze sa "Ribnikarom", jer Šapić na njemu godinama radi.

Sagovornica iz BCPB ukazuje na mogućnost korišćenja privatnog obezbeđenja, koje će obavljati bezbednosnu funkciju u Beogradu, za nasilje i zastrašivanje građana, što je moglo i da se vidi tokom sednice Skupštine Grada Beograda 6. marta kada su radnici obezbeđenja firme T&M - čiji je vlasnik učestvovao u organizovanju glasanja ljudi iz Republike Srpske u Beogradu i kupovini glasova - fizički napali građane.

- To stvara atmosferu straha, gde privatne firme za obezbeđenje, koje bi angažovao Grad Beograd, postaju deo sistema represije i mehanizmi za izvlačenje novčanih sredstava iz gradskog budžeta, a ne zaštite lične sigurnosti i opšte bezbednosti. U tom kontekstu, gradska vlast bi mogla stvoriti paralelne, neregulisane strukture koje ne odgovaraju zakonima, i koje mogu lako prelaziti iz zaštite javnih interesa u zaštitu partikularnih političkih interesa - zaključila je ona.