Menja se leks specijalis za Ekspo - ugrožen Kalemegdan?

Izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, zajedno sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, trenutno su u skupštinskoj proceduri. Iako bi svaki zakon, pa i onaj o izmenama i dopunama, naročito ako "bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost", morao da pre usvajanja prođe javnu raspravu od najmanje 20 dana, to se u ovom slučaju nije dogodilo. Ako je Vlada RS i uložila ozbiljan trud da nadležnom odboru obrazloži zašto je u ovoj situaciji trebalo napraviti izuzetak, teško je zamisliti smislenost tog neobrazloživog obrazloženja.

Udžbenički primer deregulacije
Bilo kako bilo, ono što se može pročitati i u inicijalnim članovima lex specialis-a i u predoženim izmenama i dopunama zaista se mora posmatrati kao udžbenički primer deregulacije - od procesa planiranja, do same izgradnje objekata i njihovog puštanja u rad.

Dodatno zabrinjava i to što nije jasno koji je obim efekata takvih politika, jer je nejasno i na koje se sve objekte ove odredbe odnose. Kako je navedeno, lex specialis i njegove izmene se odnose na "objekte u okviru Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona, kao i objekte koji nisu obuhvaćeni Prostornim planom, a u funkciji su realizacije projekta EXPO BELGRADE 2027", što predstavlja veoma rastegljiv okvir. Uz "adekvatno" obrazloženje to može obuhvatiti i stambenu zgradu, hotel, neku turističku atrakciju, manji sportski objekat, kulturna dobra ili skoro bilo koji objekat što nosi moguće brojne rizike i potencijalne štetne efekte.

Prolazeći korak po korak, standardne procedure od planiranja do izgradnje svega što se dovede u vezu sa EXPO-m, ukazaće se moguće posledice zakonskih intervencija koje inicijalni lex specialis i predlozi u skupštinskoj proceduri donose.

Korak 1 - Odluka o izradi planskih dokumenata
Proces planiranja uvek započinje Odlukom nadležnog organa da određeni plan treba da se donese. U procesu pripremanja ove Odluke pribavljaju se mišljenja nadležnih organa o opravdanosti izrade predloženog plana. Takođe, sastavni deo Odluke su i rešenja o tome da li je potrebno u okviru izrade plana izraditi i Stratešku procenu uticaja na životnu sredinu, a od pre godinu i po dana, što je mahom pozdravljeno, i Studiju zaštite nepokretnog kulturnog dobra. Ova regulativa nije stigla ni pošteno da se oproba u praksi, a već je zasmetala i stala na put "progresa".

Aktuelne, šesnaeste po redu, izmene Zakona o planiranju i izgradnji više nisu toliko naklonjene zaštiti nepokretnih kulturnih dobara, makar kada je reč o EXPO manifestaciji i objektima koji su u funkciji održavanja iste. Naime, predlaže se da se prilikom izrade plana za objekte i područja koje Vlada RS utvrdila da su projekti za izgradnju objekata od značaja, odnosno od posebnog značaja za Republiku Srbiju, ne mora uopšte izraditi Studija zaštite nepokretnog kulturnog dobra.

Ukoliko bi nadležni doneli odluku da je Kalemegdanska tvrđava lokacija koju je potrebno urediti na određeni način kako bi je uključili i stavili u funkciju EXPO manifestacije, i pokrenuli izradu plana za to područje, ne bi bilo potrebno ujedno i izraditi Studiju zaštite nepokretnog kulturnog dobra za Kalemegdan. Sećate se ideje o gondoli na Kalemegdanu? Šta li je još neophodno na Kalemegdanu, a da je privlačno brojnim turistima koji hrle na EXPO?

Korak 2 - Rani javni uvid
Lex specialis (član 4) navodi da se izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vrši nakon stručne kontrole, što znači da se rani javni uvid, kao prvi korak moguće javne intervencije u koncept plana, potpuno preskače.

Korak 3 - Javni uvid
Javni uvid predstavlja drugu od dve prilike kada se plan predstavlja javnosti, kada je moguće poslati primedbe na plansko rešenje i kroz javnu sednicu te primedbe i braniti. Javni uvid, prema ZPI, traje najmanje 30 dana, ali to je izgleda predugo, jer građani i stručnjaci imaju previše vremena da valjano analiziraju dokumentaciju, osmisle predloge i primedbe i izgrade argumentaciju.

Za potrebe EXPO izložbe, lex specialis stoga određuje da se trajanje uvida javnosti u planska dokumenta prepolovi - na 15 dana.

Korak 4 - Usvajanje plana
Plan usvaja nadležna skupština i on postaje osnov za sve što se gradi na teritoriji koju pokriva.

Korak 5 - Idejno rešenje za objekat ili kompleks
Prema važećem ZPI, za dobijanje lokacijskih uslova za projektovanje objekata poput stambenih, sportskih, javnih ili kulturnih neophodno je da investitor angažuje projektantsku firmu koja će izraditi idejno rešenje. Uslovi koji se dobijaju na osnovu tog rešenja praktično osiguravaju da je projekat koji proizlazi nakon toga u skladu sa planskim osnovom.

Korak 6 - Dobijanje građevinske dozvole
Nakon što su lokacijski uslovi nabavljeni, predaje se zahtev za dobijanje građevinske dozvole za, recimo, izložbene paviljone u okviru EXPO kompleksa. Šta je za to potrebno? U redovnim uslovima i redovnoj proceduri trebalo bi predati nadležnom organu projekat za građevinsku dozvolu, kao i Studiju procene uticaja na životnu sredinu.

Saglasnost nadležnih na tu studiju je neophodan preduslov za izdavanje građevinske dozvole. Ako bi takva studija pokazala štetne uticaje planiranog objekta na neposredno okruženje, u tom slučaju saglasnost bi izostala. To bi projekat vratilo unazad u ispravljanje projekta za građevinsku dozvolu. A to je nedopustivo, rokovi su kratki, a i nikad nazad - samo napred.

Izmene lex specialis-a nude rešenje ovog problema. Naime, predviđaju da se za izgradnju objekata u okviru EXPO kompleksa i onih koji su u funkciji EXPO manifestacije može izdati građevinska dozvola, a potom i izgraditi objekat bez potvrđene studije o proceni uticaja na životnu sredinu, bez obzira na namenu i funkciju objekta i njegove uticaje na neposredno okruženje. Iako se formalno ta studija predaje uz projekat, nju niko zapravo ne kontroliše i odobrava. Na taj način, celokupni EXPO kompleks mogao bi dobiti dozvolu za gradnju bez date saglasnosti nadležnih institucija da izgradnja tih objekata i njihova upotreba ne predstavlja pretnju za životnu sredinu.

Predlog izmena dalje kaže da investitor jeste dužan da pomenutu saglasnost pribavi, ali tek kada bude predao zahtev za dobijanje upotrebne dozvole. Dakle, tek onda kada su objekti već izgrađeni i već pušteni u rad. Dobro je – ako već ne može da se ukine, može da se odloži i obesmisli! Zaista, čemu ta saglasnost onda uopšte i služi, jednom kada je objekat izgrađen? Da li će možda objekti biti srušeni zato što se ispostavi da su štetni po životnu sredinu? Zaista?

Korak 7 - Upotrebna dozvola
Građevinska dozvola je dobijena, a objekti potom i sagrađeni. Kako bi bili pušteni u rad, standardna procedura nalaže da objekti dobiju i upotrebnu dozvolu koja garantuje da njihovo korišćenje ne predstavlja rizik po bezbednost korisnika prostora. Međutim, ostajući verne ideji efikanosti, predložene izmene i dopune lex specialis-a praktično legalizuju puštanje u rad objekata u okviru kompleksa EXPO bez izdavanja upotrebne dozvole.

Naime, dovoljno je da komisija za tehnički pregled izda pozitivan izveštaj o ispunjenosti uslova za privremeno korišćenje, umesto da, prema Zakonu o planiranju i izgradnju i Pravilniku koji bliže određuje proceduru tehničke kontrole, investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, preda i celokupni projekat izvedenog stanja uz izjavu stručnog nadzora, izvođača radova i investitora da nije bilo odstupanja od projekta za građevinsku dozvolu i izvođenje, sertifikat o ispravnosti instalacija, izveštaj o geodetskim osmatranjima….lista je previše dugačka za kratke rokove za realizaciju međunarodne izložbe.

Dodatno, setimo se se šta je i predsednik Srbije izjavio početkom novembra: "Imam brigu za EXPO. Posle ovoga što se desilo, užasne tragedije u Novom Sadu… Kako sada reći nekome da potpiše nešto? Tako da imam strah po tom pitanju, ali trudiću se i boriću se da to izguramo, da ne dozvolimo da se zaustavimo sa modernizacijom i napretkom Srbije".

Ugrožavanje bezbednosti
Iako se, pogodite, ovaj nivo deregulacije pravda efikasnošću, ovde direktno govorimo o ugrožavanju bezbednosti. Naime, s obzirom da dozvola za privremeno korišćenje ima rok trajanja 2 godine, a kako su paviljoni u okviru EXPO kompleksa montažno-demontažni i mogu se i srušiti nakon završetka manifestacije, može se desiti da nema potrebe ni zamarati se procedurom i potrebnom dokumentacijom za pribavljanje upotrebne dozvole.

Ako će se objekti "u funkciji realizacije projekta EXPO BELGRADE 2027" koristiti bez upotrebne dozvole, a tu spadaju objekti kroz koje bi trebalo da prođe veliki broj posetilaca, a da neki od njih i borave, onda je iracionalno i riskantno do te mere deregulisati jednu proceduru koja direktno određuje stepen bezbednosti izgrađene strukture.

Umesto zaključka
Lex specialis za EXPO kompleks, kao i njegove aktuelne izmene, zajedno sa novim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji predstavljaju suspendovanje važećih zakona zarad realizacije jedne izložbe, što se i navodi kao osnovni motiv za izmene zakona. Predmetni zakoni i njihove predložene izmene grubo krše mnoga načela zakonskog okvira naše države, čiji bi primarni ciljevi trebalo da se odnose na zaštitu javnog interesa i javnih dobara, ali i našeg prava na zdravu životnu sredinu, kao i garantovanje bezbednosti građana u građenoj sredini, javnim prostorima i objektima.

Stoga se čini da nadležna ministarstva i Vlada ovim lex specialis-om i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji građanima direktno poručuju da postoje interesi koji su iznad javnog, i da je opravdano ukinuti niz zakonskih odredbi države kojoj su odgovorni zarad ispunjenja rokova i obaveza prema jednom međunarodnom telu zaduženom za svetske izložbe. Ili je ovo samo novi prozor da se u ime efikasnosti trajno razlabave standardi planiranja i izgradnje?

Kakav je to paradoks da same institucije države učestvuju u svom sopstvenom rastvaranju. Donose se nove regulative koje deregulišu postojeće mehanizme kontrole. Pišu se čitave strategije koje propisuju standarde da bi se u poslednjem članu istih dokumenata ti standardi učinili neobavezujućim, poput plana višeg reda za zelenilo koji paradoksalno nije obavezan. Donosi se zakon kojim se praktično ukida procedura dobijanja upotrebne dozvole kao uslova za korišćenje objekta. Zahtevaju se uslovi, koje kada se izdaju, više ne mogu ništa da uslove. Donosi se zakon kojim se ukida obaveza da se vodi računa o životnoj sredini...i o ljudima, piše Forbes Srbija.