Na VMA se unose dodatni kreveti, pojačan broj mlađih pacijenata

Kako je rekao, najveći broj intervencija čine pacijenti sa akutnim infarktom miokarda.

- Infarkta je bilo mnogo i moram da kažem da je bilo i mladih ljudi u sali za kateterizaciju srca. Više puta sam rekao, pacijenti u četrdesetim godinama postaju dosta česti u salama za kateterizaciju. Imam utisak da je način života, faktori rizika i sve ostalo što prati to daje danak u svemu tome. Naravno, imate i genetiku, ti ljudi koji imaju genetiku ili ljudi koji imaju neke druge pridružene faktore rizika, kao dijabetes, su u posebnoj opasnosti i apelujemo da oni budu oprezni i da češće posećuju svoje lekare - naglašava prof. Đenić.

Još jedan od problema zbog koga se pacijenti javljaju je srčana slabost, posebno kod starijih i hroničnih pacijenata.

Dolazi do povećanog priliva krvi u srce zbog širenja krvnih sudova tokom toplog vremena, tako da kod onih čije je srce već imalo naznake srčane slabosti, sada se to i klinički ispoljava, objasnio je on.

- Tako da su pacijenti sa gušenjem najčešći, ali i sa drugim indikacijama koje, pogotovo kod mlađih ljudi, recimo, ubrzan rad srca, vrtoglavice i nesvestice, su nekako dominantni simptomi koji se javljaju - dodaje profesor.

Takođe, kolaps i vrtoglavice su vrlo česti tokom ovih vrelih dana. Oscilacije pritiska su veliki problem i one su najčešće razlog za ovakva stanja. Zato se ljudi često pitaju da li treba uzimati redovnu terapiju ili smanjiti dozu.

- Ja tu nemam problem da kažem, okej, smanjite, kao što ste radili ranije, vaš lek na pola, pa ćemo zimi da povećamo opet terapiju i tako dalje. A oni koji nisu do sada imali to iskustvo trebalo bi da se posavetuju sa lekarom ili ako imaju mogućnost telefonskog kontakta, dosta toga ipak može da se reši i na taj način - savetuje on.

Doktor Đenić dodaje i da ukoliko je sistolni, gornji, pritisak ispod 110 mm živinog stuba, slobodno se može prepoloviti uobičajena doza propisane terapije.

- Za početak, najvažnije je da se dobro hidriramo i da zaista gledamo da u najtoplijem delu dana nikako ne budemo napolju. Verujte, iz iskustva, iz prakse, iz hitne pomoći koju slušamo svako jutro, svedočimo koliko to problema donosi i lekarima, a pre svega tim pacijentima koji su to uradili. Takođe važno, ukoliko simptomi traju ili ne prestaju u narednih 15-20 minuta, apsolutno je potrebno pozvati stručnu medicinsku pomoć - ističe prof. dr Nemanja Đenić.