Trg republike: 8 miliona evra bačeno - kocke iz 2019. se raspadaju (FOTO, VIDEO)

Koji je razlog zašto su granitne kocke na kolovozu propale i da li su postavljene na neadekvatnu podlogu? Naime, prema tenderskoj dokumentaciji, izrada krutog zastora od kamenih kocaka bila je predviđena na saobraćajnim površinama u zoni Trga Republike, i to na podlozi od cementnog maltera specijalno namenjenog za ovu svrhu.

Međutim, tokom samih radova na trgu projekat je izmenjen i umesto podloge od cement betona, postavljen je asfalt posut peskom, bez odgovarajuće drenaže, na koji su poređane granitne kocke.

Kolovoz je, kako smo se uverili na licu mesta, u najgorem stanju kod Narodnog pozorišta. Velika ulegnuća primetna su i u Vasinoj ulici, na samom spoju sa rekonstruisanim Trgom.

Želja gradskih vlasti bila je i da centar Beograda dobije biciklističku stazu, ali umesto namenski izgrađenog koridora za dvotočkaše, stazu su napravili uz pomoć četke i kante bele farbe – samo su je iscrtali po granitnom pločniku. Boja se, u međuvremenu isprala i staza se jedva nazire, odnosno više izgleda kao „konceptualni vandallizam“.

Stanje na platou, koji nije opterećen kolskim saobraćajem, dosta je bolje, ali i na tom prostoru nažalost ima vidljivih oštećenja. Uprkos tome što je pešačka površina izrađena od masivnih kamenih ploča, dimenzija 80 x 80 cm, više njih se ozbiljno klati i ima oštećenja po rubovima.

Oštećeni su i ukrasni prstenovi oko drveća, dok su dekorativni obluci kojima su, po završetku rekonstrukcije, bile ispunjene rupe oko stabala, nestali i ustupili mesto đubretu koje tu bacaju neodgovorni sugrađani.

Stubići koji razdvajaju kolovoz od pešačkih površina izgledaju kao pijana ekipa koja se upravo vraća iz noćnog provoda - svaki je nakrivljen na svoju stranu, a na mnogima su vidljiva oštećenja i korozija.

Eletronski informativni pano postavljen ispred Narodnog muzeja služi samo kao dekor, jer ne radi. Isti takav pano je, međutim, u funkciji na autobuskom stajalištu kod tržnog centra Staklenac.

Rekonstrukcija Trga republike je, prema rečima tadašnjeg gradonačelnika Zorana Radojičića, koštala više od 920 miliona dinara (oko osam miliona evra). Glavni izvođač bila je austrijska građevinska kompanija „Štrabag“.