Režim je Beograd prodao na kvantaškoj pijaci

Glavni grad Srbije suočava se sa uništavanjem čije razmere prevazilaze posledice bombardovanja iz 1941. i 1999. Za skoro 11 godina vlasti, naprednjačka ekipa je otela maltene dve trećine površine Beograda. Po kvantaškoj ceni. Gradska vlast je tako postala servis za zgrtanje novca. Čerupanjem Beograda i Srbije, nebrojani članovi vlasti postali su najbogatiji političari u savremenoj istoriji Evrope. Tigar pokazuje kandže. Za to vreme, stanovnici Beograda prave selfije ispred istorijskih objekata i ćute. Njih se to izgleda ne tiče. Režim čini sve da uništi ostatke odbrambenih snaga srpske prestonice i svaku ideju o otporu. Još nije uspeo da to učini, zlokobna ideja potpunog zatiranja svega drugačijeg naprosto nije lako ostvariva. Ali, nažalost, počinje da se ostvaruje. Železničku stanicu, koja je radila od 1885, naprednjačka vlast je ukinula i saobraćaj preusmerila na Prokop.

Autobuska stanica se prebacuje u kontejnere na novobeogradsku ledinu na kojoj se jedva ističu neki elementi gradnja novog objekta. Rušilačke egzibicije paralizovale su život u centru Beograda. Naprednjačkim vladarima istorija nije bitna, oni pišu novu, svoju.

SNS nije gadljiv ni na manje unosne kombinacije, posebno kad može da ih koristi za politikantsku propagandu. Izgrađena je fontana na Slaviji. Iako košta 15.000 evra, građani su je platili više od dva miliona evra, a niko ne zna ko je i kako podelio razliku. To je strogo poverljiva tajna, nešto kao ubistvo Kenedija. Radovi na Beogradskoj tvrđavi počeli su i pre nego što je Ministarstvo građevinarstva izdalo dozvolu. Pneumatskim čekićima rastureni su mnogi objekti i stepeništa na Kalemegdanu, a motornim testerama posečena su stogodišnja stabla kako bi se napravio prostor za žičaru.

Kakav odnos naprednjaci imaju prema arheološkim nalazištima videlo se na primeru Virtemberške, odnosno Stambol kapije na Trgu republike. U trenucima kad su krenuli radovi, kad su uklonjene ploče, nasred trga su se pojavili ostaci Virtemberške kapije. Zavod za zaštitu spomenika kulture formirao je "Komisiju za donošenje predloga mišljenja o prezentaciji kapije na Trgu Republike“, koja je zaključila da arheološki ostaci treba da budu prezentovani i dostupni javnosti. Na kraju, Virtemberška kapija, koju su Austrijanci izgradili u periodu između 1723. i 1739. godine, zalivena je betonom i dubokim zaboravom. Sad tu stoji ploča, da je tu ispod, to što jeste.

Gazi slobodno.Tako dolazimo do sumnjivog lica koje je stiglo iz svoje patološke prošlosti i zarobilo Beograd. Zato žitelji srpske prestonice upadaju u smrdljivi glib, da bi se sudarili sa svojim protivnikom, pobesnelim despotom, koji ruši sve pred sobom i pod sobom. 

Povezani su tragovima provizija, manipulacija, otimačina i ostalih zločina...