Istoričar o rušenju na Slaviji: Protiv logike i volje Beograđana

- Dobro organizovana PR kampanja ovih dana nas je kroz mnoge medije obavestila da blizu Slavije, u bloku između ulica Svetozara Markovića, Кralja Milana i Кralja Milutina, počinje izgradnja novog stambeno-poslovnog bloka. Investitor je kompanija "Mezon rojal" u vlasništvu Dejana Stankovića. Šareni renderi novih zgrada i fraze poput "građevinski poduhvat" ili "više posla za domaću građevinsku industriju" skrivaju jednostavnu činjenicu, a ta je da ne postoji skoro nijedan Beograđanin koji će se obradovati što će umesto desetine starih zgrada dobiti objekte koji bi mogli da se nalaze bilo gde drugde, ne samo u Beogradu, već bilo gde u svetu - navodi Dulović.

- Taj luksuz možda sebi mogu priuštiti Njujork, Pariz ili London, koji su u to doba bili mnogo veći, ali gradovi tako burne istorije kao što je Beograd – ne. Samo da podsetim: Beograd nema nijednu kuću stariju od 1726. godine, kuća iz XVIII veka ima ukupno slovima i brojem tri (3), dok je broj kuća iz XIX veka sada već sveden na malo iznad stotinu. Ukratko, stare kuće u Beogradu su "ugrožena vrsta" - upozorava ovaj stručnjak koji se bavi posebno i istorijom Beograda.

Stanje sa kućama i zgradama iz međuratnog perioda, tog doba velikog procvata prestonice, jeste mnogo bolje, dodaje Dulović, ali ipak ne takvo da se tog nasleđa lako odreknemo. Posebno ne kada se nalazi u kompaktnoj celini na ovako istaknutom mestu. Naime, ono što će biti srušeno jesu četiri kuće u Ulici Svetozara Markovića čiji niz prekida samo jedan prazan plac. Zajedno, one čine lepu i ujednačenu celinu koja zatvara celu jednu stranu Parka Manjež.

Najstarija od njih je ugaona kuća iz 1896. godine, bogate fasadne dekoracije, a za njom slede zgrada Građanske štedionice, izuzetan primer akademske arhitekture iz 1929. godine sve sa skulpturom Merkura, zatim zgrada koju je 1927. projektovao čuveni arhitekta Milan Zloković, i na kraju još jedna skladna trospratnica, svim Beograđanima poznata po kafani "Manjež".

"Profit za nekoliko ljudi dostojna zamena za jedan blok starog Beograda?"

- Sve skupa, ovo su građevine kojih se ne bi stideli ni Beč ili Budimpešta, a u manjim gradovima poput Ljubljane, Zagreba ili Sofije rušenje ovakvog niza zgrada iz zlatnog doba uspona grada potpuno je nepoznato. Zašto to onda radimo u Beogradu? Zašto ono malo građevinskog nasleđa koje je preživelo sva nemačka, saveznička i Nato bombardovanja želimo da satremo? Da li su nekoliko hiljada kvadrata od čije će prodaje profitirati tek nekoliko ljudi dostojna zamena za jedan blok starog Beograda - upitao je.

Dulović je upitao i da li zaista želimo Beograd u kojem će sve osim Кnez Mihailove ulice biti nove građevine od čelika i stakla. "Zašto se tako lako odričemo svog građevinskog nasleđa koje stoji kao tapija u kamenu našeg postojanja i tradicije?"

Ovo nije, podsetio je, prvi put da se ovo pitanje pokreće. Кampanja protiv rušenja ovih zgrada vođena je i 2021. godine a rezultirala je time da je u raspravi o nacrtu plana detaljne regulacije ovog bloka usvojeno da se pri zidanju novih zgrada „postojeći objekti ili njihovi delovi, u maksimalnoj mogućoj meri integrišu u novoizgrađeno tkivo. U slučajevima gde je to celishodno, primeniti princip remodelovanja postojećih objekata u potpuno nove objekte.“

Suprotno usvojenom, iz nacrta novih zgrada poslatih medijima vidimo, tvrdi Dulović, da će stare kuće i zgrade biti sravnjene sa zemljom. „Dakle, ono što se radi nije samo protivno volji Beograđana i bilo kakvoj zdravoj logici, već je i protivpravno.“

- Pošto institucije ćute, na braniku Beograda, ali i prava, nalaze se samo njegovi građani tj. javnost. Do nas je kakav Beograd hoćemo i kakav grad ćemo ostaviti budućim naraštajima - zaključuje Dulović.