Zašto PADAJU fasade u Beogradu?

- Potrebno je da se svi vlasnici stanova dogovore, i da redovno izdvajaju novac za investiciono održavanje. Minimalno, odlukom Skupštine grada, za zgrade starije od 30 godina, može da se izdvaja 11 dinara po kvadratnom metru stana, što je prosečno oko 550 dinara po stanu, mesečno, što opet, nije dovoljno kad je reč o investicionim radovima, poput saniranja fasade koje može da košta od 15 do 50 hiljada evra" - rekao je Ljubiša Banovački iz Udruženja profesionalnih upravnika.

Investiciono održavanje, osim fasade, obuhvata, i održavanje svih zajedničkih delova zgrade od ulaznih vrata, liftova i krova. Tekuće održavanje, na koje su se stanari u proteklih pet godina, od kako je Zakon o održavanju stambenih zgrada u primeni, uglavnom navikli, dodaje Banovački, podrazumeva čišćenje i sitne popravke u zgradama.Uz sve to, preporuka je i da se deo novca izdvaja za osiguranje - zgrade, stanara i trećih lica, piše K1info.rs.

- U slučajevima kao što je ovaj, ili recimo padanje ledenica, povrede zbog neispravnog lifta, pa i poplava, zemljotresa, požara – svakog povređivanja građana u tim situacijama, odgovorna je stambena zajednica i svi vlasnici stanova. Često, čak ni ti zajednički delovi nisu osigurani, a kod padanja ledenica, recimo, bilo je situacija da su stambene zajednice morale da plate odštetu i do visine polovine vrednosti kola. Upravnik zgrade je taj koji je u obavezi da napravi plan održavanja i investicionih radova, pa i osiguranja zgrade, a stanari su ti koji odlučuju. Osiguranjem mogu biti obuhvaćeni zajednički delovi zgrade, stanari, kao i treća lica, čime se obezbeđuje da deo odštete plati osiguranje. U suprotnom, sav trošak je na stanarima - naglasio je Banovački.

Subvencije za renoviranje

Ranijih godina grad je davao i do 70 odsto sredstava za renoviranje fasade, ali većina zgrada to nije iskoristila. Po novom Zakonu, sve finansiranje spalo je na vlasnike stanova.Pomoć, međutim, može da se ostvari kroz pojedinačne projekte. Ministarstvo rudarstva i energetike je, u celoj Srbiji, raspisalo konkurs za subvencionisanje radova na povećanju energetske efikasnosti. Stambene zajednice su mogle da apliciraju i za sanaciju fasade, a ima naznaka da će ta sredstva sledeće godine biti nešto veća.

Neke opštine u Beogradu i sada imaju otvorene konkurse - Stari grad, na primer, daje subvencije stambenim zajednicama do 300.000 dinara.

- Ukoliko neka zgrada ima u investicionom fondu 100-150 hiljada dinara, mada to deluje malo, može se, uz kredite koje su poslovne banke najavile za stambene zajednice, subvencije lokalne zajednice, nekih ministarstava ili organizacija za evropske integracije, doći do ozbiljnijih suma kojima mogu da se izvedu i veliki investicioni radovi - rekao je Ljubiša Banovački, gostujući u emisiji "Uhvati dan".To je posebno važno za velike stambene zgrade, poput onih na Novom Beogradu, gde mnogi soliteri imaju veliki broj stanara, ali i velike probleme sa betonskim fasadama.

- Sam izgled zgrade je, naravno važan, ali svi ovi radovi kojima se održava i unapredjuje kvalitet stanovanja u nekoj zgradi, vodi i ka dobijanju energetskog pasoša, koji će opet, u nekom sledećem periodu, biti put da se smanje troškovi grejanja, što, na duže staze, obezbeđuje i povrat novca, i ugodnije stanovanje - zaključio je Banovački.