Šapić renovira zgradu Starog dvora: A dozvole?

Čuveni Stari dvor sagrađen je između 1881. i 1884. godine, prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog, kao privatna i službena rezidencija Milana Obrenovića, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Građevina je, kako je vreme prolazilo, pretrpela promene u izgledu, da bi 1983. godine bila proglašena spomenikom kulture.

Prema Zakonu, kulturno dobro je građevinsko-arhitektonski objekat od posebnog kulturnog ili istorijskog značaja.

Takođe, Zakon o kulturnim dobrima kaže i da lica koja upravljaju kulturnim dobrom ne smeju da "raskopavaju, ruše, prepravljaju, preziđuju, prerađuju ili vrše bilo kakve radove koji mogu narušiti svojstva kulturnog dobra bez utvrđenih uslova i saglasnosti nadležnog organa".

Kad su u pitanju kazne, Zakonom je definsisano da će se "novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara kazniti za prekršaj ustanova, preduzeće, druga organizacija i drugo pravno lice" ako prekrši član 32 ovog zakona, odnosno ako raskopava, ruši, prepravlja i vrše ostale radove bez saglasnosti nadležnog organa.

Da li postoje potrebne dozvole za izvođenje radova?

Odgovor na ovo pitanje Nova.rs pokušala je da dobije na više različitih adresa. Tako su pitanja poslata sekretaru za opšte poslove Beograda Dejanu Kesaru, direktorki Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Oliveri Vučković, sekretarki za urbanizam i građevinske poslove Bojani Radaković i gradonačelniku Aleksandru Šapiću.

Međutim, niko od njih nije želeo da priča na ovu temu. Štaviše, jedina koja je SMS porukom odgovorila bila je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Olivera Vučković, koja je sve prebacila na Beoinfo, gde, međutim, nije bilo reakcije na ove navode. Ostali - postavili su zid ćutanja.