Ko odlučuje o selidbi Tesle u železničku stanicu?

Šef katedre UNESKO-a za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, profesor Milena Dragićević-Šešić, kaže za Novu ekonomiju da je glavni problem što nema javne rasprave u vezi sa premeštanjem muzeja Nikole Tesle.

- Ono što mene muči, ono što nismo videli, to je stručni elaborat. A priori, svim našim muzejima su potrebni iskoraci u prostoru. Odluke se ne mogu donositi na taj način – evo sad imamo zgradu sa kojom ne znamo šta ćemo. Sama zgrada železnice sa delom Nikole Tesle, teško može da se kulturološki dovede u vezu - kaže Dragićević-Šešić.

Ona smatra i da bez javne rasprave nećemo saznati prave razloge za i protiv premeštanja muzeja, te podseća da namera o postavljanju spomenika Stefanu Nemanji ispred stare Železničke stanice, dodatno pokazuje da nema prave politike razmišljanja.- Pre nego što se donese bilo kakva odluka potrebno je da postoji studija o izvodljivosti, stručna studija koju bi napravili, pre svega muzeolozi, pa onda istoričari, ako bi se pravio muzej nauke to bi bili istoričari nauke, dakle vrlo specifična grupacija istoričara, biografi Nikole Tesle i mnogi drugi - zaključuje Dragićević-Šešić.

Naučnik i nekadašnji pomoćnik ministra prosvete, Milovan Šuvakov ocenjuje da bi najbolje bilo da je zgrada stare železničke zadržala nekadašnju funkciju.

- Međutim, kada je već sproveden ovaj "urbanistički teror" gradskih vlasti nad tim delom grada i ako više nije moguće da ova fantastična zgrada obavlja funkciju za koju je projektovana, slažem se da je dobar izbor da služi za namene iz domena kulture i nauke - kaže Šuvakov i dodaje da je sadašnja lokacija Muzeja Nikole Tesle, koliko je njemu poznato, oduvek smatrana privremenim rešenjem.- Ono čega se ja pribojavam je da se ne desi da u ovom premeštanju muzeja posmrtni ostaci Nikole Tesle završe na nekom drugom mestu. Bilo je skandaloznih pokušaja da se premeste u crkvu u više navrata. Uz protivljenje velikog broja sugrađana ovo je tada sprečeno. Nadajmo se da to nećemo ponovo gledati - kaže Šuvakov.

Podsetimo, zalaganjem sestrića Nikole Tesle diplomate Save Kosanovića, 1951. godine celokupna imovina velikog naučnika stigla je u Jugoslaviju iz Amerike, a sledeće godine preneta je u Genčićevu vilu u Krunskoj ulici, u Beogradu.

Tada je posebnim rešenjem predsednika republike osnovan Muzej Nikole Tesle i od tada se muzej nalazi na toj lokaciji i stekao je veliku popularnost. Zgradu su nakon promena 2000. putem restitucije zatražili stari vlasnici. Pored potrebe za većim prostorom, to je još jedan od razloga zašto se govori o preseljenju Muzeja Nikole Tesle.