U Beogradu se otvara prvi azil za pčele u Srbiji

Kako je istaknuto, ovaj jedinstven smeštaj i pristup očuvanja zajednice pčela u Srbiji, biće realizovan u saradnji Beogradskog pčelarskog udruženja i kompanije Delez Srbija.

U Beogradu, prema podacima Beogradskog udruženja pčelara, postoji nešto više od 3.000 odbeglih rojeva pčela, koji nastanjuju razna staništa, oluke, strehe, a nekada i delove kuća i stanova.

Iz kompanije Delez Srbija su naveli da su uvideli značaj da se ovim nezamenljivim insektima pomogne da bezbedno nastave svoj život i kada ostanu bez svog prvobitnog doma, da pronađu novo stanište i nastave da nemerljivo doprinose čovečanstvu.

Smeštajni kapaciteti azila biće nekoliko desetina košnica, a iz Beogradskog udruženja pčelara najavljuju da veruju da će uspeti da pomognu svim vrednim insektima koji su izgubili svoj dom.

- S obzirom na to da je pčela proglašena za ugroženu vrstu 2017. godine, svaki spašeni roj predstavlja jedinstvenu pobedu pčelarstva i očuvanja biodiverziteta, globalno, na nivou celog sveta. Izuzetno je važno što će odbegle pčele imati svoj dom, zahvaljujući saradnji sa kompanijom Delez, a istovremeno i što će Beograd biti na mapi gradova u kojima će se očuvanje pčela, kao veoma važnih insekata za ljudsku ishranu, podići na viši nivo - kazao je predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.

On je podsetio da pčele napuštaju svoje košnice usled raznih prirodnih i vanrednih okolnosti. U saopštenju je istaknuto da medonosna pčela ima izuzetno i kompleksno mesto u prirodi i jedini je insekt koji pravi hranu za ljude. Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom višestruko je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno, a pčele su zaslužne za opstanak najvećeg broja biljaka.

Više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka, najznačajnijih u ljudskoj ishrani direktno zavise od pčela kao oprašivača. Međutim, uprkos svom značaju koje pčele imaju, neretko se dešavaju njihova stradanja koja su izazvana nepažnjom i nemarom neodgovornih ljudi.