Arhitekta Bakić: Beograd je u haosu, vlast čine neznalice

Za Direktno.rs počeo je priču o skandaloznoj ideji uklanjanja Starog savskog mosta i izmeštanje istog u park Ušće, ističući da će grad stati ukoliko se tako nešto realizuje.

- Građani moraju da odbrane most kako znaju i umeju. Mi smo građanskom neposlušnošću uspeli da uradimo mnoge stvari, ali i individualno gostujući po televizijama. Spasili smo Vasinu da ne zaustave saobraćaj, pa Trg republike, pa je park kod Topličinog venca trebalo da bude skver, sav popločan. Nema ništa ni od gondole koliko znam, neće se usuditi. Ali, kidišu na most. Oni hoće da ga stave u travu i da imaju osam kafana na toj strani. Ne možemo ni da zamislimo koliko ne vode brigu o javnom interesu, kao što je nezamislivo to kako se potkrada "Krušik", tako je i ovo. Neverovatno je da do te mere uništavaju javni interes. Šta fali mostu? Ne fali mu ništa, dobri šipovi, još su ga Nemci pravili od hrastovih šipova. Tri puta je rekonstruisan, nije mi jasno. Nijedan inžinjer nije rekao da bilo šta treba da se radi, 2007. je očišćen od rđe, kompletno. Ne znam šta treba građani da urade po tom pitanju, da ga brane telima!

Razlog za sečenje mosta, smatra Bakić, leži u tome da će stanovnicima Beograda na vodi smetati buka koju stvara dok preko njega prelazi 50 i više hiljada vozila dnevno.

- Ceo donji postroj je čelična rešetka na kojoj su ploče. One vibriraju i prave buku kada prelaze vozila preko, i zaista jeste tako, naročito kada je tramvaj u pitanju. To smeta stanarima u luksuznim stanovima, a aktuelna vlast ne sme da prizna, jer mislim da se to radi zbog njih. Da li tamo neko stanuje, šta se zbiva? Ja kad god se vozim taksijem, pitam da li imaju stranke iz Beograda na vodi, do sad nisam dobio odgovor. Na kraju, to treba da budu pametne kuće, digitalizovane, to košta.

Kada se radi o gužvama koje bi bile rešene, plan mosta od Slavije pa sve do novobeoradske strane 70-ih godina prošlog veka je napravljen, ucrtana su mesta za stubove, ali do realizacije projekta nikad nije došlo. To bi i dan danas kontrolisalo saobraćaj.

- Napravljen je projekat, na terenu obeleženi stubovi i onda je sve prekinuto. Brana Jovin je arhitekta koji je konstruisao to, vrlo nadaren urbanista, taj most bi u nastavku Nemanjine mnogo značio. Umesto njega, most u Vinči i jedan koji bi bulevar Nikole Tesle povezao sa Dorćolom... Nijedan nije napravljen, iako je revizija usvojena. I onda su se opredelili za poluprstenove koje imamo danas. Oni su pre Beograda na vodi srušili jedan, Stari železnički most i od njega hoće da stvore pešačku zonu. Sad hoće i tramvajski, drumski koji ima odličnu vezu, iako je veza sa Novim Beogradom "klimava", ali podnošljiva. To je trebalo da bude neverovatan most, ali pitaj Boga koji su bili interesi, bile su dve opcije ali je na kraju, nažalost, prevagnula druga. Bio bi nivelisan saobraćaj na Slaviji.

Trg republike je u toku praznika postao veliko klizalište pored kog se nalazi ringišpil, što užasava Bakića koji je naveo da starom Trgu nije ništa falilo, te da mu nije jasno čemu takav kič u srcu Beograda.

- Klizalište na Trgu? Ovo je ogromno, veće je nego ledena dvorana "Pionir", pa plastične nadstrešnice... To je neko u dogovoru kupio i sada komercijalizuje, zašto su onda rekonstruisali? Sad je polemika koliko su potrošili? Šta je falilo onom starom, ma i da su dali pet dinara. Mogli su da prave vašar i od onog starog. Nisu morali da stavljaju najskuplji granit. Naterali smo ih da zamene kocke, lepili su ih nekim neispitanim malterom. A kad dođe nevreme, opet će sve da se rasklimata, raskvasiće se, stegnuće mraz i dolazi kolaps.

Uzurpirano je javno dobro, ograničeno kretanje Beograđana, a sve zbog privatnih biznisa i kako Bakić ističe, "pljačkaške privatizacije javnog prostora".

- Najočigledniji primer jedne pljačkaške privatizacije. Ovo je javni prostor. Vidite ovu ogradu oko klizališta, dali smo para i para za ovaj Trg. Velike kocke će biti u redu, ali manje, nikako. Stalno ćemo prelaziti preko kablova, a ako su hteli kako treba, to je sve moralo da ide ispod ploča. Struju nisu stavili ispod i stalno će biti kablova. Svejedno što je gužva sada, koji procenat Beograđana kliza? Ovo je uzurpacija javnog prostora, dali smo im opšte dobro na čuvanje, oni ga prisvojili. Valjda je trebalo da pitaju građane hoćete li da odmorite, sednete na Trg ili da se klizate? Bez obzira na sve, zašto mora da bude ovakvih dimenzija? Ovo je sve ipak zbog malog broja ljudi, i kako sad da vodiš brigu o turistima? Treba da gledaju najveći i najlepši Trg, preko klizališta? Sve je populizam, to je strašno.

Bakić dodaje da je sam pristup pogrešan, jer ukoliko želimo turiste, onda moramo i da im ponudimo taj isti centar za razgledanje, a ne da ga blokiramo.

- Sad su izašli sa ciframa koliko košta Trg republike, mogu da napišu koliko hoće, koga briga. Oni se brinu za strane turiste, a onda su stavili klizalište... Zar to nije smetnja istim tim posetiocima? Da slikaju Narodni muzej, pozorište, da se okupljaju, da prođu Trgom. On je pravljen radi građanskog, urbanog komfora, a ne da se stavi ograda i da ne može da se prođe. Koji je rezon? Oni su toliko grešni, nije čudo što su jurili Vesića da ga tuku, oni apsolutno to zaslužuju, tako će se verovatno i završiti.

Istakao je da u Beogradu ima previše posla i da su građani unesrećeni jer neko poput njih (aktuelne vlasti) rukovodi prestonicom.

- Beograd je toliko pun problema, toliko je to ozbiljan grad gde mora posvećeno da se radi, imamo doktora, hirurga koji nema jadan veze ni sa čim, a onda jednog čoveka koji hara kao despot neki, a ne zna ništa i to je nesreća Beograda. Gde se voze ljudi kao stoka u autobusu, kao u Beogradu? Nigde!

Trenutno stanje u Beogradu je "visoko rizično" i čini se da stanovnici nisu u potpunosti svesni katastrofe koja se približava, jer će grad potpuno kolabirati, smatra Bakić.

- Stanje u kom živimo treba shvatiti kao okupaciju gde je ugroženo javno dobro. Vlast ima za cilj samo biznis i profit, šta ostaje iza njih. Nisu napravili nijednu školu, obdanište, ništa od infrastrukture. Srušiće dva mosta, to je bruka i sramota... Napravili fontanu, užas od saobraćaja, kako će se opravdati? Oni imaju direktora fontane koja ima platu 150.000! Ne znam šta će biti sa ovim gradom, a oni kažu da hoće da ostave dobre tragove za sobom. Vesić izjavljuje da svi evropski gradovi baziraju saobraćaj na šinskim vozilima, jedino Beograd na autobuskom, a oni podigli šine i uništili sve, i sad on drži vakelu kako treba, a zbog Beograda na vodi podigli sve. Nisu smeli da diraju železničku stanicu, makar dva koloseka je trebalo da ostave za BG voz. I sve zbog 350 hiljada kvadrata betona, monstruoznih garaža na obali reke. To su nečuveni zločini koji posle ne mogu da se isprave. To ne sme da se ruši, a da ne kažem da bi rušenje koštalo više nego izgradnja. Sve je jako skupo, jer su morali toliko da grade. Pravili su šipove, toliko često, da su zbog dve kuće koje imamo od 20 spratova,morali da prave 10 spratova ispod nivoa, tako da ima 30 spratova. Šipova ima na stotine, zbog čega su cene kvadrata po nekoliko hiljada evra. Šta će izazvati u saobraćaju ta kopča, kad izađu sa svojim automobilima, to je nemoguće, biće tri sata čekanja ukoliko bude stanovnika koliko su predvideli. Više nije ista maketa kao s početka, ubacili su nove zgrade u projekat. Haotičan grad, neuka uprava.

Nekoj novoj vlasti u amanet će biti ostavljen mali milion problema, nešto od čega ne može da se pobegne. Problem je što preti i ekološka katastrofa.

- Neka i dođe neka nova vlast, novac će biti kod ovih. To što se gradi Beograd na vodi, to su privatni biznisi. Koja će to biti ekonomska moć, tih vlasnika. Ovo je sve na prodaju, sad su neki ljudi kupili vranjsku banju, pitali koliko "Pionir" košta! Nema šta u nivou da se dodaje, prave se zgrade od pet, 10 spratova, svaku drugu kuću su nadogradili. Vidite na šta liči Vračar, Bulbuder, Dorćol, Profesorska kolonija... Saobraćaj mora da stane, samo se dodaje, dodaje, dodaje... Polovina stanovnika ima po dva automobila, sa jednim čuvaju mesto valjda, ne razumem (smeh). Ovde je dva miliona ljudi u haotičnom okruženju gde je sve problem. Pola Srbije nema kanalizaciju, pola Beograda! Naš grad narednih 50 godina neće imati rešenu kanalizaciju, fekalije će se i dalje izlivati u reke, i kad se već priča o Evropskoj uniji, zbog toga nećemo ući u istu.

Pričajući o istoriji građenja u Beogradu, Bakić je podsetio na interesantnu priču o tunelu koji je trebalo da povezuje savsko i dunavsko pristanište. Sve je propalo kada su urbanisti naišli na "neobičan" problem.

- Postoji ulaz u tunel koji bi išao od Gavrila Principa, pa negde do ispod Bajlonijeve pijace. To je trebalo da bude spajanje savskog sa dunavskim pristaništem, tri i po kilometara predviđen tunel. Nikad nisu napravili dobru geologiju, a to je bilo pre 60 godina kada se otvorilo i, zatvorilo. Ušli su 10 metara i upali u jezero, pećinu, sva mehanizacija je ostala tu. Krenule su kuće da pucaju, da se pravi klizište, pa su prestali i zabetonirali. Beograd ima podzemne pećine, jezera, reke, šta sve nema. Samo tri podzemna potoka postoje ispod Beograda na vodi. To je stalni dotok vode, ne može da se isuši. Korito Save vrši pritisak na podzemnu vodu koja se penje kapilarima gore, 30 pumpi će doveka raditi, nema druge. Ako napravite podzemnu garažu, morate da imate drenažu i da odozdo ispumpavate vodu. Njima ništa ne možete da verujete, neozbiljni ljudi, ne znam neozbiljnijeg čoveka od našeg gradonačelnika. Ne možeš da budeš lekar i da vodiš grad. Zato imamo ovog drugog, taj ešalon, oni su uzeli Beograd pod svoje i rade šta hoće.

Za kraj, legendarni arhitekta je u nekoliko rečenica objasnio stanje u zemlji, na jedan nesvakidašnji način koji momentalno otvara oči. Pravo u metu - kako vlast kontroliše široke narodne mase putem siromaštva.

- Šezdeset i jedan posto vas mladih, do 30 godina, ne zna da pliva. To je statistika srpska, a to znači da nisu videli more u životu! Eto ga primer za siromaštvo! Nikad izašao iz Srbije, nikad u Crnu Goru, Grčku... Sa njima možeš da manipulišeš, jer nisu ništa videli. To je stravičan podatak.

Posle svega, jedna stvar je neprolazna i bolna činjenica: Beograd se pretvorio u nezamisliv haos, a okretanje glave od svakodnevnih problema već dovoljno izmučenih stanovnika daje još više prostora za samostalne odluke ljudi koji nemaju nameru da odustanu od ideja evidentno štetnih po dvomilionsko mesto na koje smo se svi ponosili. Ukoliko se nastavi ovako, ostaće nam samo neiscrpna nostalgija i žal zbog neprepoznatljivosti ponosa Srbije, regiona, prestonice umetnosti, arhitekture, a na kraju ono najgore, siva i smušena lica onih koji su osuđeni da svakodnevno vode borbu sa nečim o čemu bi u uređenom društvu bio predmet ćaskanja, a ne konstantne glavobolje.