Hrana koju ne treba uzimati sa švedskog stola

Prema njegovim rečima, klonio bi se kajgane, palačinki i žitarica, ali to nije sve.

– Ne bih uzimao džem, puter od kikirikija i marmeladu. Ako su takvi namazi otvoreni, a u njima je kašika, postoji velika verogvatnoća da su kontaminirani jer ljudi ponekad loše peru ruke ili ih uopšte ne peru, a svi grabe hranu istim priborom – otkrio i dodao da ovoj grupi namirnica mogu da se pridruže majonez, kriške limuka i prelivi za salatu.

Za sigurne opcije naveo je dimljeni losos, sir ili sveže voće. Istorija švedskog stola je usko povezana sa švedskom kulturom i tradicijom, prenosi Mondo.

Krajem 19. veka u Švedskoj je postalo moderno pozivati goste u svoj dom na odmor. Da bi ugodili gostima, domaćini su bili spremni da ponude raznovrsna i ukusna jela.

Međutim, po tradiciji, sve ponuđene poslastice bile su stavljene na sto, tako da je svaki gost mogao samostalno da odabere šta mu se dopada.

Ovaj pristup je odražavao švedski koncept jednakosti i poštovanja ličnih preferencija svakog gosta. Postao je popularan svuda u svetu, a izuzetno je cenjen zbog svoje neformalnosti i izbora.

Zanimljivo je da se švedski sto smatra oblikom samoposluživanja, ali u stvarnosti zahteva određene veštine. Važno je da znate da bi trebalo da počnete sa hladnim predjelima i salatama, a zatim da pređete na topla jela.