Pad sa 10.160 metara iznad Čehoslovačke: Neverovatna priča žene koja je preživela nemoguće

U istoriji postoje trenuci koji brišu granicu između stvarnosti i naučne fantastike, ostavljajući lekare, naučnike i ceo svet bez racionalnog objašnjenja. Jedan takav događaj odigrao se 26. januara 1972. godine, kada se visoko iznad oblaka dogodila tragedija koja je zauvek promenila istoriju avijacije.

Na letu na relaciji Kopenhagen – Zagreb – Belgrade, putnički avion tadašnjeg JAT Yugoslav Airlines eksplodirao je na visini od više od 10.000 metara.

Dok je svet u neverici pratio vesti o najvećoj katastrofi u istoriji jugoslovenskog civilnog vazduhoplovstva, niko nije mogao ni da nasluti da će iz te tragedije nastati priča o apsolutnom trijumfu života.

Glavna junakinja bila je dvadesetdvogodišnja stjuardesa Vesna Vulović.

Sedam izbegnutih smrti

Ono što se dogodilo nakon eksplozije i danas zbunjuje stručnjake širom sveta.

Na visini od deset kilometara, Vesna Vulović uspela je da preživi niz gotovo sigurnih smrti. Izbegla je trenutno smrzavanje na temperaturi od oko minus 50 stepeni, smrtonosni nedostatak kiseonika, razornu naglu dekompresiju i silu koja je usisavala sve pred sobom kroz otvor nastao eksplozijom.

Tokom pada izbegla je i razorni pritisak koji pri takvim okolnostima može izazvati trenutno otkazivanje vitalnih organa.

Mnogi stručnjaci kasnije su pokušavali da objasne kako je ljudsko telo moglo da izdrži takvu silinu udara.

Kako je preživela pad sa 10.160 metara

Sudbonosni splet okolnosti odigrao je ključnu ulogu.

Vesna je ostala zarobljena u repnom delu letelice, koji se nakon eksplozije odvojio od ostatka aviona. Taj deo trupa pao je na strmu padinu prekrivenu gustom šumom i dubokim snegom kod sela Srpska Kamenice.

Nagib terena, krošnje drveća i debeo snežni pokrivač značajno su ublažili silinu udara.

Sve to omogućilo je da preživi ono što se smatralo apsolutno nemogućim.

Čovek koji joj je spasao život

Drama se nije završila padom.

Teško povređenu Vesnu pronašao je lokalni šumar Bruno Honke, koji je u trenutku nesreće cepao drva kada je začuo snažan prasak.

Vođen njenim glasom, probio se kroz sneg i ostatke olupine.

Srećom, imao je iskustvo iz vojne obuke i znao je osnove prve pomoći. Upravo zahvaljujući tome nije je pomerao na način koji bi mogao da pogorša povrede i održao ju je u životu do dolaska lekarskih ekipa.

Ginisov rekord koji niko nije oborio

Preživljavanjem pada sa visine od 10.160 metara bez padobrana, Vesna Vulović ušla je u Guinness World Records kao osoba koja je preživela najveći slobodni pad bez padobrana u istoriji.

Nemački profesor hirurgije Hajnc Vajšedel kasnije je njen oporavak opisao kao medicinsko čudo ravno pokušaju da čovek golim telom zaustavi jureći voz i uspe u tome.

Teške povrede i život posle čuda

Cena preživljavanja bila je ogromna.

Zadobila je prelom leve ruke i noge, nekoliko slomljenih rebara, povrede kičme i brojne druge teške telesne traume.

Ipak, njen organizam razvio je svojevrsni zaštitni mehanizam – retrogradnu amneziju.

Nikada se nije sećala samog trenutka eksplozije, niti događaja koji su usledili tokom narednih dvadesetak dana.

Godinama kasnije govorila je smireno o tragediji, često ističući da joj je teško da poveruje da je zaista bila deo tog događaja.

Od svetske senzacije do tihog života

Nakon oporavka, Vesna Vulović postala je globalni simbol preživljavanja.

Njeno ime obišlo je svet, a mediji su je predstavljali kao ženu koja je pobedila nemoguće.

Ipak, slavu nikada nije tražila.

Živela je povučeno i skromno u svom rodnom Beogradu, daleko od reflektora, sve do smrti 23. decembra 2016. godine.

Njena priča ostala je jedno od najvećih medicinskih i ljudskih čuda 20. veka.