Anita Mančić: Na korak smo do ugovora sa đavolom

Za subotu 11. septembra, u Pionirskom parku u Beogradu, zakazan je prvi Ekološki ustanak u Srbiji. Preciznije, to je Ustanak za opstanak - narod protiv Rio Tinta. Moglo bi se reći da je to i prvi srpski umetnički ustanak, s obzirom na broj glumačkih velikana koji su najavili svoj dolazak i obraćanje javnosti.

Jedna od glumica, koje će se pored Svetlane Bojković, Petra Božovića, Seke Sablić i Vesne Čipčić nalaziti među ustanicima, jeste i prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta Anita Mančić. Ova vlasnica pet Sterijinih nagrada, najvećih glumačkih priznanja kao što su „Ljubinka Bobić“ i „Žanka Stokić“, „Carica Teodora“... pozvala je svojom video-porukom ljude da joj se pridruže: „Dođite i vi da odbranimo našu prirodu i naš život.“

Razgovaramo na obali Save, u danu kada nema snimanje nastavka televizijske serije Tajna vinove loze, koja je u prvoj sezoni imala ogromnu gledanost. Nemoguće je u ovom kratkom predstavljanju preskočiti briljantnu Anitinu igru u dirljivoj predstavi Dok nas smrt ne rastavi, koju je napisala Mira Furlan, režirao Predrag Miki Manojlović, a koja se igra u produkciji Pozorišta Integracije.

Na pitanje šta igra u svom matičnom JDP, šta je čeka od jeseni, Anita odgovara:

- To je, nažalost, za mene bolna tema. Ne znam šta se radi, ali ja sam na dispoziciji, pa kako se kome svidi. Naravno, ja sam zaposlena u svom pozorištu i treba da budem na dispoziciji. Ali, ono što mene uznemirava kao umetnika sa iskustvom i brojnim nagradama, jeste činjenica da se o životu i vitalnosti glumaca u pozorištu ne vodi računa. Кao da su prepušteni na milost i nemilost nečemu što će možda da se dogodi, ili neće, nekoj ideji oko koje će se neko dogovoriti ili ne. Tako da u ovom trenutku ne znam ni šta ću da radim.

Šta kažete na to kada se poneko oglasi sa tvrdnjom da su televizijske serije preuzele primat pa da pozorišta ne mogu normalno da funkcionišu, jer su mnogi glumci zaposleni u njima zauzeti snimanjem?

- Verovatno ima istine u tome. I ja sam glumac koji snima. Ali kada imaš ozbiljan odnos prema svom poslu, zna se da ti je pozorište na prvom mestu. Ne bih rekla da je to slučaj sa svima nama. Sigurno je korona mnogo toga poremetila kad je reč o normalnom radu, ali nije samo korona kriva za sve.

Mada, korona je mnogo toga zaustavila u kulturi, rekla bih u pozorištu najviše?

- Čini mi se da živim u vremenu u kome mi više ništa nije jasno. Ja razumem šta je odgovornost u ovoj situaciji u kojoj smo se svi našli. Zarad moje želje da pozorište živi i opstane, ne znači da bilo šta drugo treba da bude ugroženo, naročito ne ijedan život. Međutim, ako postoje mere i pravila ponašanja u ovoj situaciji, onda ta pravila treba da važe za sve. U pozorištu se pridržavamo mera, u avionu se ne pridržavamo mera, i to me sve zbunjuje. Кao misleći čovek, želim neke odgovore. Ja sam svesna toga da ne mogu da kažem „pustite publiku u pozorište“, zato što ne bih volela da nosim nikoga na duši. Ali, vidim da su tu neki drugi interesi u pitanju; tamo gde treba, tamo se može, tamo gde ne treba, tamo se ne može. I zbog toga mi se čini da je pozorište malo zapostavljeno, baš kao i publika koja voli pozorište, a nje ima. Mi snimamo, pridržavamo se određenih mera, ali mere koje su zavedene u pozorištu su takve da ništa slično ne važi ni za ulicu, ni za prodavnice, pa nemam utisak da svi podležemo istim ograničenjima i da imamo istu sudbinu.

Šta vas je motivisalo da svoje ime, svoj ugled, stavite u funkciju borbe koja je nazvana Ustanak za opstanak - Narod protiv Rio Tinta?

- Ne bih volela da u ovom intervjuu budem ostrašćena, jer se bojim da vreme strasti i ostrašćenosti tek dolazi. A ja ovog puta želim da govorim kao umetnik koga su učili da kroz svoju umetnost i kroz svoju javnu reč mora da bude odgovoran i da ljudima daje dobar primer, jer mi, zahvaljujući poslu kojim se bavimo, jesmo u takvoj poziciji da smo svojoj publici i potreban primer. Moja odgovornost prema sopstvenom životu i prema ljudima koji poštuju ono što radim, nalaže mi da kažem za šta se borim, i šta branim. Celim svojim bićem stojim iza onoga što igram kao glumica, i isto tako celim svojim bićem stojim iza ovoga što sada radim i govorim. Pitanje života i prirode, ugroženosti prirode i naših života je osnovno pitanje svih nas, i tu nema nikakve politike. Ali, na kraju, hteli ne hteli, svi izađemo na teren politike.