Olivera Balašević o prvom susretu s Đoletom: Mrzela sam ga

- Nas dvoje nikada nismo prestali da budemo jedno. Tako smo vaspitani, naučeni smo da lični, emotivni doživljaj držimo u sebi, da ga nosimo sa sobom. Jeste to sve kompleksno, ali to je sada tako - rekla je Olivera za magazin Gloria.

- Borim se, moram. Tu su moja deca, moje dve unuke, Simona i Petra. Đole je u svim našim uspomenama i sećanjima, a u svakom njihovom delu su naše priče i naš smeh. Veoma sam ponosna na svoju decu, na njihovo državlje i istrajavanje. Način na koji se oni, sa ogromnim razumevanjem za mene, nose sa gubitkom jeste ohrabrujuće i podsticajno - dodala je ona.

Prvi put kada je videla Đorđa Balaševiča, pomislila je u sebi - "Uh, al' ga mrzim".

Ispričala je da joj je majka jednom prilikom pokazala sliku Đorđa Balaševića u novinama i rekla da je njoj "potreban neko kao on", a da njihov prvi susret nije bio tako veseo.

- Vratila sam se za Novi Sad, noseći tešku torbu sa hranom koju mi je mama spakovala. Bila je kasna noć, izlazila sam sa autobuske stanice i ugledala jedan jedini taksi. Obradovala sam se i krenula ka njemu. Međutim, pred nosom mi je u taksi uleteo jedan momak, ni ne videvši da dolazim jer je bio okrenut leđima ka meni. Bio je to Đole. I taksi je otišao, a ja sam ostala sama s torbom. Odmah sam mami javila šta se desilo i zamolila je da mi više ne prepručuje poznate momke iz novina - ispričala je Olivera.

Upoznali su se tek kasnije, prvog juna 1979. godine, i to na plaži na obali Dunava.

- Iz mog žutog koferića, sa dna, izvukla sam i u kosu zadenula moju srećnu šnalicu, računajući da mu je dam ako me slučajno odbije kada ga pozovem da plivamo zajedno, što se i desilo. Ako to nije bila ljubav na prvi pogled i ljubav na prvu reč, a mislim da jeste, sigurno je bila ljubav na prvu šnalicu. Kada sam se kasnije vratila do njega, čvrsto ju je držao u ruci. Želeo je da mi je vrati. Pružio je ruku ka mojoj ruci i tada sam shvatila da su nam se linije života zauvek preslikale sa dlana na dlan - ispričala je Olivera.