Četvrt veka misterije: Tajna Duška Kostića

Manje je poznato da je Duško snimio dvadesetak izvornih pesama za arhivu Radio Beograda, a svakako je najprepoznatljiviji po narodnjačkom evergirnu "Sačuvaj tajnu".

Požutelo lišće ljubavi naše, a jesen rana odnese sreću,
u srcima našim , nek ostanu tajne
čuvaj svoju, ja svoju poneću

Refren

Sačuvaj tajnu , ljubavi moja
nikom ne reci u teškom trenu
zašto je čovek , bez reči pošo
i ostavio , uplakanu ženu

Ako te sutra upita neko
što nisam s tobom, šta je sa nama
prećuti, mila, istinu pravu
ne reci nikom zašto si sama
Možda me nekad oluja bola
donese opet na vrata tvoja
umoran tada pred tobom ću stati
na tvom pragu zauvek ostati

"Sačuvaj tajnu" je stilski legla Dušku Kostiću. Otpevao je ležerno, šlagerski, mekanim i toplim glasom, pristojnom dikcijom za jednog Leskovčanina i oduševio je brojne kolege. Mnogo veće zvezde od Duška govorile su: "Eh, da je meni ovakva pesma".

Duško Kostić nije naplatio ovakav hit. Ostao je do kraja dobar, a nekomercijalan pevač.

- I posle toliko godina dođe mi u san, kao da nikad nigde odlazio nije. Duško je moj prijatelj, bila sam kuma na njegovom venčanju sa Nenom Vukadinović. Pamtim i njegove početke u Beogradu, radio je u nekoj maloj radnji za pravljenje sveća. Bude mi ga žao, napravim se da sam bolesna, pa ga pošaljem na tezgu umesto mene - govorila je pevačica Goca Stojićević, njegova najbolja prijateljica, za Muzičku apoteku.

- Slušaoci ga pamte uglavnom po setnim pesmama, a ja ga pamtim kao čoveka koji je emitovao radost. Bio je i moj lični stilista, dao mi je svoj dekoltirani džemper da se slikam za omot jedne ploče. Večito nasmejan, sa divnom kulturom donošenja pesme i sjajnom dikcijom. Malo je poznato da je Duško snimio dvadesetak izvornih pesama za arhivu Radio Beograda.

Poneo je iz rodnog Leskovca uspomenu na teško detinjstvo. Posle završene srednje tekstilno-kožarske škole, dolazi u Beograd i živi od pravljenja sveća u jednoj maloj radnji. Sa pesmom Danila Živkovića "Jedan život nije malo" pobeđuje na festivalu "Mladi i narodna muzika '76". Ubrzo počinje saradnju sa Miodragom M. Ilićem i snima neke od njegovih prvih pesama, pre osnivanja "Južnog vetra"

Krajem 70-ih snima tri singlice sa šest Miletovih pesama (tad je Mile svirao bas gitaru u ansamlu Ace Stepića): "Ne idi od mene", "Zbogom ljubavi", "Hoću babo da se ženim ja", "Oprosti mi sve", "Ti pripadaš meni", "Đulo, Đulo" (kod Luisa "Dudo, Dudo").

U duetu sa Merimom Njegomir snima pesmu Mileta Basa "Kude si pošla mori Cveto", remek-delo narodne muzike i trajni snimak za arhivu Radio Beograda.

Na tragičan način u gotovo misterioznim okolnostima i šturim inforacijama život je okončao Dušan Kostić u 43. godini.

Bilo je to 13. maja 1996. godine oko 18.50 časova, kako se može saznati iz kratkog izveštaj policije "jer je isti viđen kako skače preko ograde pančevačkog mosta, izmedju stubova 39 i 41, odakle se više nije živ pojavio".

Jedini očevidac bio je radnik ŽTP Beograd Saša Veljković.

- Ljudima i policiji ovaj slučaj, bar kako meni izgleda, bilo je očigledno samoubistvo, a nama, porodici dovolljna je i jedna slamka da se hvatamo za nju i verujemo da će se Duško odnekud pojaviti živ - pričala je Duškova bivša supruga takoše pevačica Nevenka Lavrnja-Kostić.

Pronađena je Duškova torbica sa ličnim dokumentima, a prema mišljenju Nevenke i taj deo je obavijen sa mnogo tajni.

- Torbica i dokumenta su bili potpuno suvi, a nejgovo telo nikada nije pronađeno. Najbolja Duškova prijateljica i koleginica Gordana Stojičević je kategorična u mišljenju da "on tako nešto nikada nebi uradio. Nekoliko dana na adresu gospođe Nevenke, ali i adresu kuće Duškovih roditelja u Leskovcu i žene s kojom je živeo poslednje dane stiglo je kratko pismo: "Mnogo vas volim, oprostite mi".

Nije bilo ni potpisa ni pečata na koverti.

Za njega su govorili da je bio dobar za sve, osim za sebe i da sigurno nije imao nijedan razlog za samoubistvo.