"Bilo je jadikovanja i veselja" Mićanović o Urgentnom centru

- Imao sam možda dva najveća izazova. Jedna ogromna količina epizoda i materijala koje je trebalo snimiti u određenom vremenskom periodu, koji nije bio veliki. Morali smo da snimamo jako brzo mnogo scena. Taj izazov koji je trajao 12 sati, gde smo imali gomilu scena da odglumimo za jedan dan svakog dana, gomilu različitih raspoloženja, emocija... Ogroman posao je bio postavljen ispred nas. Ja tako nešto nisam radio i pomislio sam da bi to bilo sjajno za glumačku kondiciju, da se oprobam u žanru brzog snimanja serija i takve produkcije - kaže glumac pa potom dodaje da je famouzni drugi izazov bio privatne vrste.- Moj otac je bio hirurg, ceo svoj radni vek je proveo u bolnici. Pomislio sam kako je on mogao ceo vek provesti u belom mantilu, možda bih ja mogao tih nekih godinu dana, koliko smo to snimali, da se okušam u njegovoj ulozi. To je i bila moja mala posveta njemu - objasnio je glumac, pa je potom dodaje da veruje da su medicinari heroji bez ikakve sumnje.

Pošto je glumac imao dosta scena sa koleginicama Slobodom Mićalović i Marijom Vicković, objasnio je da su njihove pauze i druženja iza kamera bila šarena. - One su divne koleginice, kao i svi ostali koji su radili na tom projektu. Zaista nosim divne utiske od svih kolega sa seta. Bilo je vremena i za jadikovanje i za veselje, ali i za divno druženje, jer je to nama bio posao godinu dana. Bilo je tu i utehe, jer smo uvek priskakli jedni drugima u pomoć. Ko god krene da tone, mora se naći neko da ih diže. Svi smo jedni drugima pomagali da ostanemo na površini i izguramo taj posao koji je pred nama - rekao je Mićanović za "Blic".