Ovako je govorio Smoki: Najvažnije je biti čovek

Velikan srpskog glumišta ostvario je sve što se moglo ostvariti u svetu umetnosti. Volela ga je publika, ali je bio poštovan i od strane kritičara. Ipak, pred kraj života, nije bio srećan zbog onoga što se odvijalo pred njegovim očima.

- Godine mi ištu samo miran san. Udaljavam se od stvaralaštva jer ova zemlja nije zemlja Kurosave, koji je u stotoj godini snimio veliki film "Krvavi presto". Iako me mnogo štošta peče i pokreće, ni zemlja Srbija nije za miran stvaralački rad. Liberalni kapitalizam nas nije usrećio, te sam sklon razmišljanju da je prošlost u vreme Tita bila bolja. Znalo se ko kosi a ko vodu nosi. Danas su mnogi na ulicama, štrajkova gde god se okreneš... A bestijalnih ratova je na sve strane. Čak i između zemalja članica Ujedinjenih nacija. Čovek se izgubio. Njega nema! Eto teme za film, koji verovatno nikad neću snimiti - ispričao je 2015. godine u intervjuu za B92.Samardžić je rođen u siromašnoj porodici, a iako je bio svestan ograničenosti takvog života, vrlo rano je shvatio šta su bitne stvari u životu i kojim principima treba da se vodi.

- Odrastao sam u čestitoj rudarskoj porodici, rano ostao bez oca, divio se majci, "tigrici", koja nas je izvela na put sa mizernom rudarskom penzijom. A bilo nas je troje dece. Iz takvog detinjstva shvatio sam da sirotinja nije najstrašnija stvar koja može da se desi u životu. Kako sam rastao sa svakodnevnim dramama kraj rudnika i kada su zlohudne sirene najavljivale zlo u jamama, bio sam opčinjen etikom, dobročinstvom i solidarnošću rudara i ubrzo sam shvatio smisao opstanka u životu. Na veliku sreću, ubrzo sam sreo svoju suprugu Miru, kojoj dugujem zahvanost za čestitost, instinkt i nesvakidašnju inteligenciju - ispričao je u istom intervjuu proslavljeni glumac i reditelj.Za kraj je otkrio i šta je za njega najvažnije u životu.

- Biti čovek. Onaj koji ima reč. Koji brani istinu i pravdu. Setite se da Biblija počinje rečima: "U početku beše reč" - zaključio je.